Српски пчелар

вратима, па би то своје чување мира платиле главом. Па осврћући се на свој прошли користан рад око узимљења, пчелару излазе пред очи сви његови потребни послови који му сад долазе на ред. У ово доба, мора се ограничити само на оно, што је најнужније. Када је већ помогао пчелама очистити мртве пчеле са лета, могао би ако има подвучен папир испод оквира на поду извући га, па констатовати у каквоме је стању друштво. По труњу од воска може се познати, где су пчеле трошиле мед и какав је мед, Ако нађе много белих зрнаца онда је ушећерен мед, ту већ постоји бојазан, јер пчеле ушећерен мед без воде не могу употребити а ушећерени мед круни се и пада на патос. У таквоме случају добро је додати пчелама расчињенога меда са једним делом воде. Где су у кошницама намештени валовчићи на горњем делу оквира а над њима на поклопцу рупа, кроз коју се мед сипа, ту је лако додати меда у свако доба, да се пчеле не узнемире*) Главна потрошња меда почеће кад пчеле почну легло ширити. У саму зиму пчеле врло мало меда потроше према томе морамо имати у ово доба доста меда у кошници. Пчелар ће настојати, да ове послове што брже обави. Отвориће само сумњиве кошнице и прегледати, а како стоји код појединох друштава, одложиће до главнога прегледа. Ово је први излет при крају зиме којега пчелари очекују. Пчеле ће и усред зиме излетати и играти се пред кошницом ако је лепо и топло време. У једној зими можемо забележити неколико излета. Пчелару је ова радост коју је код првога излета доживео у највише случајева тренутна. Пчелар као брижљив домаћин још и даље стрепи да га неби зима ошинула репом. Један део бриге је само пребринуо и то; да су му друштва сва жива изишла из зиме, излетале су му пчеле на чишћење и видео је како стоји са медом. Обично први излет код нас се очекује концем фебруара до прве половице марта. Размак између првога излета и главнога прегледа зависи од времена. (Наставиће се.)

Рационално и нерационално пчеларство.

Под овим насловом у 2. бр. „Пчелара" о. г. одговорио је г. Јован П. Јовановић на мој чланак „Рационално пчеларење“ („Српски пчелар" бр. 11.-1931). Тај дугачки одговор пун је погрешних излагања. Да не морим наше читаоце осврнућу се само на неколико главних тачака.

*) О томе сам писао у „Српскоме Пчелару" Год. 1928. бр. 8. стр. 125. чланак: Најлакши начин прихрањивања пчела. В.