Српски пчелар

Крај.

ловичкој покусној станици (Чехословачка) слабо су задовољили. 1.) Пчеле су биле благе, до пљачке није дошло, али младе пчеле при првом свом излету мало тешко нађоше своје лето. 2.) Пчеле заборавише пут до своје кошнице. 3.) Већа плодност као ни већи принос није примећен. Но ови први слабије успели покуси чешке покусне станице даду се овим растумачити: 1.) кошнице су, да би се могле што боље надгледати, за време зиме имале велика стаклена окна (стене) с две стране. 2.) Кошнице су имале само доње лето. Младе пчеле, заведене великим светлом, покушаше излетети окном, али се уморише, падоше и не нађоше излаз (лето). Како да се оваки неуспели покуси спрече, већ је речено. Много је тога при покусима инжењера Савина неразумљиво. Пчела да не распознаше окна, премда код свих покуса пчеле се првога или другога дана снађу. Савин је многа интересантна опажања за време лета и зиме начинио, и тиме је многа питања о узимљавању пчела расветлио.

За пчеларе који се баве трговином пчела, је увођење видних кошница од највеће важности. Требало би начин употребе сунчанога светла даље истраживати и осветлити. У томе треба да се покусне станице различитих земаља уједине. Проблем видних кошница је тако важан, тако многостран, колико у биолошком и техничком толико и у ветеринарском правцу, да fee давати задатака и рада истраживачима много година. Али будући ће питање о видној кошпици за своје истраживање потребовати десегине година и будући да многи практични пчелари техничке послове у пчеларству боље познају него учењаци и знанственици, неби било право да се расветлење свих питања која се тичу видне кошнице препусти само учењацима. Нека буде овде споменуто, да баратање кошницом за селење, употреба врцаљке, преградне стене итд. нису изумели и увели учењаци него практични пчелари. Иван Баретић

Чланарина је за чланове утемељаче једаред, за увек 100.- Дин., а за редовне чланове 30. Дин. годшиње. Редовни чанови добивају лист бадава, а утемељачи плаћају годишње за лист 15. — Дин. Претплата је за нечланове 30 Дин. годишње а плаћа се унапред за целу годину.

Претплату и огласе треба слати “Српској пчеларској задрузи" у Руму Рукописе, питања, књиге, листове у замену и рекламације (потраживања недобивених бројева) треба слати уредништву „Српског пчелара“. у Земуну.