Српски пчелар

ку. У противно је из кухиње пренети у подрум.*) Следеће вече обновити додавање меда. После неколико дана, односно чим буде топло око -|-15 0 С пчеле пренети са оквирима из. прљаве у чисту кошницу, па прљаву кошницу опрати цеђом и ветрити је неколико дана. Ако су оваква друштва слабице најбоље је уништити их одмах. Оваква болест је најобичнија на пчелињаку у пролеће. Блажији облик овог оболења од које се пчеле проливају жучкастим мрљама називамо проливом. Ако неискусан пчелар примети какву другу болест код својих пчела, нарочито ако осети да у кошници смрди од трулежи треба да о томе извести кога искусног пчелара и замоли га, д£ му изврши преглед пчела.

Понављамо са првим пословима на пчелињаку, приликом чишћења патоса у кошницама постављају се и појила на пчелињаку. На касније постављена појила тешко је навићи пчеле, будући оне иду преко целе године по воду-на она места где су воду нашле при првим излетима.

В.Јовановић.

„Рационално пчеларање“ уредника „Пчелара" г. Јована П. Јовановића.

У 10. броју „Пчелара" од 1931. год. написан је без потписа чланак „Поука из овогодишњега искуства" (стр. 300 302.). По писању се види да је тај чланак написао г. Јовановић. Он према минулој години 1930.-oj прави закључке од општег значаја. Њему је довољна једна једина година, да изведе овај „наук“: 1. „Прва справљена количина меда за време пролетње паше не припада пчелару, већ пчелама". Уз то каже да се тога „правила" придржавају прави пчелари у Америци и другим земљама. 2. „Мед се не одузима више пута, већ само једном, и то на свршетку паше“. „Да се мед може одузимати само одједном, по свршетку паше, треба да су и кошнице погодне за то. Где се пчелари помоћу једноспратних а притом и малих кошница, као

*) Исто овако поступа се кад је пчелар принуђен по хладном времену да прихрањује течном храном - медом гладна пчелиња друштва В. Ј.

61