Српски пчелар

После главнога прегледа, када је пчелар обавио и потребан посао према забелешкама, а који је у највише случајева код добрих пч л лара са самим главним прегледом и сретно довршен, у таквом случају сретан пчелар када је прегледао и последњу кошницу, бацио је поглед свој на своје вредне пчелице, које весело излећу из кошнице, као оштре стреле, са силном брзином а тело им као да се истеже претварајући се у конац све тањи и тањи, док се у трен ока не изгуби у даљини. Боже! зашто баш тако журе? Валда из бојазни да их неће још до мрака лажни април изненадити хладном кишом и немилосрдним ветром, тим старим пчелињим непријатељем и прекинути тек започете љубавне везе са мирисним цвећем и воћем, које би након многих слатких пољубаца уродиле двоструким плодом. Тако у заносу пчелар гледајући за својима пчелама, чини му се као да види, тамо негде у далекоме свемиру богату царску трпезу, која је у самоме зеленилу и цвећу а постављена најукуснијим јелом и пићем, у судовима и чашицама сваковрсних ђаконија, па као да се та трпеза спушта све ниже и ниже, као да ће се на земљу спустити а шири се све даље и даље, као да ће сву земљу покрити и већ му се чини да су његове пчеле сгигле на ту трпезу благодати божије, па наслађујући се на њој свеколикм сластима певају Богу благодарну песму: „Ми и данас остадосмо живи“. Он као и други добар домаћин, могао је одахнути душом и рећи: Изашло ми је хвала Богу моје благо срећно из зиме, па сада сам пребринуо један већи део бриге и могу радосно очекивати топле дане царскога маја.

Лазар Волић столар и пчелар

Развитак пчеларства у Врбаској Бановини.

Читајући књигу „Напредно пчеларство и практична употреба меда“ од пок. Милана Мартиновића школског управитеља и првог рационалног пчелара Босанске Крајине коју је написао 1911 године види се, да се у Босни почело пчеларити још прије окупације. Како то износи пок. Мартиновић прије окупације лчеларство у народу су почели ширити свештеници обију вјера. На ширењу пчеларства свештенство је радило да би се црквене и вјерске потребе могле снабдети воском. Поред свештенства пчеларство је у народу ширено и од стране бегова и ага. Бегови и аге су својим заповиједали да држе пчеле, јер им је мед био потребан ради прављења разноврсних посластица.