Српски пчелар

витера и поставио га за администратора парохије у Великим Радинцима. У богословији слушао је предавања благопокојног професора Јована Живановића о пчеларству, још у богословији заволео је пчеларство и био је међу вредним посетиоцима Живановићева пчелињака. Тада бавио се сликарством, па је сликао Живановићев пчелињак. Када је благопок. Драг. Посниковић почео 1883. год. издавати „Пчелу“, на њој је много сарађивао проф. Ј. Живановић са својим ученицима-богословима. У колу тих богослова сарадника „Пчеле“ налази се и Ђорђе Коларовић. До душе Ђ. Коларовић није писао чланке, али он је израдио слике за „Пчелу“ то је његов први пчеларски рад. У Великим Радинцима малом убавом селу у подножју Фрушке Горе већ у првим годинама свештеничке службе почео се бавити пчеларством. Прво је купио неколико плетара, а ројеве из плетара смештао је у американке и подигао је леп пчелињак, да је имао преко 150 кошница и то све Живановићеве американке. Као вешт и искусан пчелар служио је као узор многим пчеларима у околини, да су се многи пчелари њему за савет обраћали. На малој парохији пчеларство му je била угодна забава и разонода, а поред тога доносило му је и леп приход, шта више било је такових година, кад му је пчеларство доносило већи приход него парохија. Кад је почео излазити „Српски Пчелар" међу првим сарадницима његовим видимо и Ђорђа Коларовића. Његови чланци не само својим лепим и лаким стилом него и својом поучном садржином освајали су читаоце „Српског Пчелара". Многи чатаоци „Српског Пчелара" усхићени лепим и поучним чланцима Ђорђа Коларовића своје задовољство нису могли сакрити него су своје осећаје и похвале доставили благопок. проф. Јовану Живановићу, главном уреднику „Српског Пчелара“. Ево шта за њега каже неумрли Јован Живановић: „Добили смо више писама са стране, којима се с похвалом великом говори о чланцима г. Ђорђа Коларовића пароха. Његови се чланци из пчеларства најбоље допадају многим пчеларима. Ми се од своје стране радујемо, да су ти пчелари погодили и наше мишљење и ми честитамо г. Коларовићу да су не само његови чланци из пчеларства добри по садржини и да стоје на висини данашње науке него да је стекао и особиту рутину у излагању својих мисли да га мора сваки пчелар разумети, а при том му је још и језик српски коректан и лак“. („Српски Пчелар" 1900. стр. 186. 187.) Ово лепо признање стекао је у трећој години рада на пчеларској књижевности. Навешћемо шта о њему говори отац рационалног пчеларства код Срба благопок. проф. Јован Живановић: „А шта је са Ђорђем Коларовићем? Од год. 1883. како је насликао