Српски пчелар

нашем слављенику г. проти Ђорђу Коларовићу, који је четрдесет година свога живота посветио вредној пчели. Посветио је зато што је увек волео живот пчелињег друштва, и зато што је имао способности и интелигенције да разумно и са уживањем веже своје биће за најлепшу грану пољске привреде. Г. Коларовић је у своје активно доба био пчелар да му и данас мало има равних код нас. На своме узорном пчелињаку који је бројао до близу 300 кошница, он је увек имао посла и увек био запослен. Лично је вршио своју пчеларску дужност. И као што му је свештеничко звање било свето, тако је њему и пчеларство било нешто високо и часно, идилично и лепо. У природи се г. Коларовић сналазио као прави природњак, а то и јесте одлика правога пчелара. Мени је познато да је он у многим природњачким стварима оријентисан као прави природњак, нарочито у онима које имају везе са животом пчела. На овоме месту смем да изнесем констатацију да је г. Коларовић најобразованији савремени пчелар у нашем народу. У њему живи дух великога и потпунога пчелара. Нема ни десет година, откада сам се упознао са г. Коларовићем. Упознали смо'се најпре писмено, а затим усмено. Брзо сам постао његов сарадннк у „Српском Пчелару". Његове чланке сам необично радо читао, и као почетник налазио сам у њима велику поуку. Читајући његове чланке брзо сам увидео да у њему живи дух Јована Живановића, оца рационалног пчеларства у нашем народу. Г. Коларовић је писао у „Српском Пчелару" од почетка тога листа па до данас. Писао је јасно, лепо, писмено и сигурио. ГБегови су чланци увек били актуелни. Они су били за наше пчеларе као поручени, јер је г. Коларовић био искусан пчелар, па је писао из искуства. Као што пчела инстинктивно гради мед за своје друштво, тако и г. Коларовић са пуно интелигенције пише чланке за своје читаоце. Он пази на израз и на чистоту језика, он пази на садржину ствари о којима пише. Отуда је његов сваки чланак леп, зрео и савремен. Његове чланке радо читају млади и стари пчелари, јер он пише како се пчелари у нашим крајевима и како треба да се пчелари. Г. Коларовић зна из искуства да сваки пчелар мора удешавати свој начин пчеларења: да сваки пази на прилике свога краја, на своје имовно стање и на све околности од којих зависи пчеларство дотичнога краја. Зато он увек пропагира да треба свој крај изучавати и да не треба сваку новост брже боље и олако примати. Пчеларска новост може да буде срећна за прилике у којима је она искрснула, али за друкчије прилике она може да буде несрећна. Своје погледе и своје учење г. Коларовић износи на

55