Српски пчелар

Да би смо замишљени стандард и извели, ми бисмо морали претходно имати неколико огледних станица у неколика типичних наших крајева, а на тим станицама бисмо морали имати пчелињак са по неколико примерака, до сада најопробанијих кошница, па која крај једнаких прилика, на свима станицама, покаже најбољи успех, узети је за модел. А могло би се и овако: у нашим стручним листовима отворити као неку анкету, а наши најбољи практични пчелари би износили своје мишљење о разним системима кошница и која се кошница установи као најбоља, узети је као југославенски стандард. Наравно, да се то неби смело извести на пречац, него после дужег испитивања. Али се бојим, да не бисмо прошли као „Друштво народа.“ Разоружање, опћи мир, дивна идеја, али све запиње на ексекутиви. Да неби било тако и са стандард-кошницом. То је ствар, која се не да натурити, кошницу би стандардизовале њене добре стране, и опет постепено, јер ту има много потешкоћа. Има људи тврдоглави а који апсолутно неприма оно, што је туђе, па макар то било и незнам како добро. А тек замислите, како би то тешко пало некоме, ко има већи број добро израђених кошница, па с којима је уз то задовољан! Значи да би требало живо пропагирање а нарочито међу млађима пчеларима који још немају великог пчелињака, а то би се могло постићи што тешњом везом међу пчеларима. По свему изгледа, да је кошница будућности, у колико већ до сада није освојила пчелињаке, настављача. Не узимам у обзир остале споредности, али тражим да је једноставна, да је лако може направити и сам пчелар, ако је иоле нешто вешт дрводељству. Још нешто, али немојте ми молим вас замерити: не трпим Ханеманову решетку. Она коликогод може бити добра, толико је непрактична, ствара компликације. Нека је кошница, ако је икако могуће, без ње. Знам да ће ми многи дати за право, али ја сам рад да саслушам и спреман сам да послушам и оне који суза њу. Не заборавите, да говоримо увек о кошници за мед, а за ројидбу, куд ћете боље од плетаре. Кошница треба да је што једноставнија и зато, да се не мора сваки час по њој чепркати; коликогод је потребно кадикад завирити у њу, на штету је често завиривање, а кад се већ мора, нека је то са што мање клобарања, са што мање узнемиравања. Непобитно је, да јача друштва, а можда и вредније пчеле доносе више меда, али то не иде у пропорцији са великом кошницом. То кажем за то, што видим неко форсирање у правцу што већих димензија. Као да се губи из вида могућност развоја пчелињег клупчета, а још више могућност матице, да у једној сезони испуни леглом одговарајући део кош-

106