Српски пчелар

није достојан да се зове пчелар, јер заиста и није. Нека запамти ово неки уредник неког пчеларског листа“ 5 ). При том у задње време проповедник стандардизације „мишљења и уверења“ покушава да једним замахом американизира наше пчеларство, и ако ово није Америка а ни ми Американци. И ако је он Америку и њене фарме и пчелиљаке видео само на слици, и по овима конструисао и своју најпогоднију „кошницу". * ♦ * Са подељеном улогом рада на уређивању свију наших пчеларских листова, са утврђеним распоредом у засејавању плодних пчеларских њива, сви би наши пчеларски листови, колико их сада имамо, знатно ојачали. Тако реорганизовани они својим бројем не би били на одмет нашем пчеларству. Кад би пчеларски листови поделили улоге, кад би се према својој одређеној улози програмски уређивали са одабранијом садржином, и сами би пчелари осетили корист да их примају. Осетили би тада потребу да их читају и да много што шта корисног из њих науче, у место што их данас не примају, или што их обавезно примају, као чланови, и необавезно остављају непрочитане. 0 подели улога појединим листовима у пчеларској организацији требало би особено писати. Овом ћемо приликом рећи то у неколико редака: Требало би имати нарочите листове који ће почетнике уводити у основна знања из пчеларства. У том увођењу почетника у пчеларство не сме бити експериментисања и испитивања онога што је позитивно у пчеларској науци и техници. Поред таквих листова могли би се имати 1 до 2 листа потпуније стручне садржине, који би своје градиво пружали обрађеним пчеларима, учитељима пчеларства и пчеларским инструкторима. 0 уреднику, као пчеларском вођу, имало би се много што шта рећи, што су наши књижевни критичари и аналитичари рекли у задатку књижевних листова. Ми се морамо задовољити са неколико редака једног таквог есеја, који гласи: „Као коров на њиви, коју нико не надгледа, све рђаво што има клицу у земљи, и све рђаво што ветар донесе са стране, може у једном тренутку да заклија, у другом да набуја, у трећем да се рашири: незреле мисли, порочне наклоности, полутанство, дилетантизам, шарлатанство, индустријализам, (књижевност ради зараде) страни нама туђи, и несварени утицаји. Скоро свако је зло у највећем степену прилепчиво, јер је скоро свако променљиво. Из једне области прелази у другу, из књижевности на онога који се њоме храни. Каква је књижевност, тако је и њен даљи утицај на њено доба. Зна

5) Јован Живановић: Американка. Ср. Карловци 1898 год.

103