Српски пчелар

медом. Оне ће, пошто немају матице, из додатог им легла извести себи младу матицу." Дакле, г. Јовановић вели да ће се помоћу ове кошнице најлакше извести вештачко ројење, а међу тим овим начином вештачко ројење ништа није лакше од извођења у осталим кошницама положеног у усправног система. Ево због чега: а) Прво треба скинути медиште и метнути га на неко друго место, док у плодишту будемо нашли подесан сат са пчелиним леглом (јајима), из којег ће пчеле однеговати себи матицу, неће ли нам правити сметњу оне пчеле, које су навикле да улазе на лето од медишта 3 ) при свом повратку са паше када исто на свом месту не буду нашле. б) Г. јовановић вели, да ће се све старе пчеле повратити из медишта у плодиште а у медишту остати само младе пчеле. Међу тим, нити ће се све старе пчеле из медишта повратити у плодиште, нити ће све младе пчеле бити у медишту када смо метнули покровну даску и одвојили горњи спрат од доњега, јер како се младе пчеле налазе више у плодишту отхрањујући ново легло, то ће их онда у више случајева остати више у доњем спрату (плодишту) него ли у горњем, због чега ће нам горњи спрат остати са мање младих пчела, услед чега ће вештачки рој бити слаб. Поред тога, у оном оделењу биће више пчела на чије су лето пчеле навикле излетати на пашу и улазити при повратку са паше. Прављење вештачког роја овим начином само са једним сатом младог пчелињег легла неће бити добро ни с тога, што све пчелиње легло остане у доњем спрату (плодишту), а међу тим вештачки рој треба да га добије, јер би у противном вештачки poj, чекајући извођење младе матице, њено оплођење и њен почетак размножавања пчелињег друштва. сасвим ослабио, када у његовом саћу не би имало пчелињег легла да га постепеним излажењем оснажује. в) Зар се не треба бојати, да кад горњи спрат буде добио младу матицу, да она неће при свом повратку са naрења погрешити и ући у доњи спрат, пошто горњи спрат стоји над доњим и пошто су њихова лета једно над другим близу и у једном правцу, и неће ли је пчеле у том случају убити, кад оне имају своју матицу? г) Даље, г. Јовановић вели: „да вештачко ројење треба изводити по завршетку паше од багрема, липа и ливадског биља, што бива у току месеца јула.“ Питање је: од чега ће се развити вештачки рој, кад је багрем, липа и ливадско биље у многим крајевима главна паша за пчеле? Неће ли он остати без дограђеног саћа и

3) Подразумевамо, да чим је стављено медиште на плодиште да, је требало његово лето бити отворено ради лакшег уношења медауисто.

123