Српски пчелар

се често сасвим пресече; 2.) танко саће извије се и посуврати се, и шкоди раду матице, пчела и пчелара; 3.) јако танко вештачко саће може да има и рупица, које пчеле не израде него још више нагризу и прошире, па то шкоди леглу. Вештачко саће треба да је умерене дебљине, да се може свуда згодно употребити, и да се с њим може лепо и комотно радите. Ако је саће мало дебље не шкоди, јер је чвршће, а поред тога и пчеле истање вештаћко саће а сувишњу дебљину употребе при грађењу и извођењу ћелица. Дакле боље мало дебље саће него сасвим танко.

Чување саћа. Неки пчелари празно саће посипају нафталином, да би га сачувли од мољаца. Ово саће пре употребе треба добро проветрити, док сасвим не изгуби мирис од ндфталина. Нафталин има неугодан мирис, ако саће чувано нафталином ставимо одмах у медиште, може мед увући мирис од нафталина. Празно саће треба чувати на промаји нпр. у котобањи, па лептирица мољчева неће залећи јаја у њега, а кад га требамо, можемо га одмах у медиште метати.

Јачина друштва и скупљање меда. Ко пчелари ради трговине са ројевима а не ради меда, настоји дотични да има што више ројева: а ко пчелари ради добијања меда, тај спречава ројидбу. Доказано је да друштво које нема нагон за ројидбом даје више меда него друштво, које је пустило I—3 роја. Проф. Бруханенко каже: две кошнице свака са 20.000 пчела не дају никакав принос меда; једна кошница са 40.000 пчела даје 10 кг. меда; а кошница са 50.000 пчела даје 25 кг. меда. и т. д. Одавде јасно се види какав је сразмер између јачине друштва и добитка меда. Осим тога треба у обзир узети, да кошница која се изроји две недеље ништа не ради. Кад пусти рој ради слабо, а две недеље не прави саће. После тога ради енергично, али са малом снагом.

У 10. броју „Пољопривредног Гласника" изашао је чланак о 70 годишњици г. Ђорђа Коларовића где је у кратким потезима изнет његов живот и рад, а особито његов значај за ширење рационалног пчеларства код нашег народа.

У 10. броју „Пољопривредног Гласника" изашла је кратка белешка о жаоци, где је кратко и јасно изложено како жаока стоји и зашто се употребљава. На крају наведена су средства за лечење од убода, али пошто ни једно средство не умањује бол, а на пчелињаку често нема наведених средстава, с тога препоручујемо, да се на убодено место стави хладно гвожђе, (нож, длето и друге пчел. справе) јер хладноћа задржава отицање.

128