Српски пчелар

мрште кад им споменете будккакво прихрањивање. Немају право за то. Прихрањивање пчела у опће је темељ успешног пчеларења. Чим смо почели пчеларити, одмах као прво пчеларско оруђе, треба да набавимо и судове за прихрањивање. 4. Не треба да утрпавамо и да утопљавамо кошницу преко зиме. Живот пчелињи је везан са животом природе. Кад се природа клони своме одмору, тад и пчелињи живот малаксава, док у зиму не достигну обоје најнижи степен. Ако утрпаваш и утопљаваш кошницу, онда пчеле доводиш у забуну. Та забуна учини, да у кошници и зими буде легла, а у пролеће буде и сувише раног легла, а и једно и друго је убиство за кошницу. Али кад смо кошницу узимили како треба, рђаво време и зима не може нашкодити. Дакле разумним радом доскочи пчелар рћавом времену опет у два случаја. 5. Треба пазити на оне кошнице у којима матице почињу рано лећи. Од таквих кошрица нећу да патим. За храњење легла треба млеча. Од меда, рђе и воде стварају пчеле млеч. Кад је у пролеће рђаво време, силесија пчеле пропада летећи на воду. Пчелар се испомаже, ако у пчелињаку намести појила. Кад су појила у пчелењаку не може бити велике штете. Учини своју дужност, па си доскочио непријатељу, ако не сасвим, а оно у знатној мери. Из ових неколико примера види се, да пчелар може донекле да се бори са највећим непријатељем пчеларства рђавим временом. Али има случајева, кад пчелар против тога највећег непријатеља није у стању ништа ућинити. Н. пр. кад се у рано пролеће после хладних киша ноћу разведри и буде мраз, који уништи цвет, онда наравно да пчеларство трпи голему штету, или кад суша, поплаве и друге непогоде униште пашу, те пчелар не само да не добије меда, него мора још да троши, да би одржао свој капитал, јер се нада да ће друга година донети двоструки добитак. Дакле према самом оваком времену пчелар је немоћан, али се испомаже и бори пренашањем кошница у крај где има паше. Није узалуд речено: на осовини роди мед. Одмах после времена највећи непријатељ пчеларства јесте човек т. ј. пчелар неуки неискусан. Зато је дужност свакога пчелара, да учи како се пчелари.

Како може пчелар имати користи од пролетње паше?

Нису сви крајеви за пчеларство једнаки, нити се у свима крајевима на исти начин долази до меда. Сваки крај има своју

141