Српски пчелар

жио ради чега сам дошао. По прочитању писма запитао ме је одакле сам и какове сам вере, а кад сам рекао да сам Србин, онда .ми је приметио, да ваљда знам да је сутра Ивање, и да ће ме тек после ручка моћи одвести у пчелињак, јер до подне мора у цркву, и т. д. Кад сам сутра у одређено време дошао његовој кући таљиге су већ опремљене стојале на сред дворишта и за час је велики и јаки сремски дорат био упрегнут. И тако смо као што на почетку рекох, за час били у његовом великом и дивном пчелињаку, где нас је дочекао његов уједно винцилир и пчелар који је кола и коње спремио, а ми смо онда отишли у пчелињак где ми је госп. професор отворио кошнице положеног система и тумачио њихову практичну вредност, и брзи и лаки рад са њима. На завршетку тумачења поновио је гласно и јасно, да су положене Американке најпрактичније, најприродније и најјефгиније кошнице, које може сватко и сам направити, ако иоле зна понешто мајсторисати, о чему сам се и сам убрзо осведочио. Затим ме је увео у павиљон, и у њему показивао кошнице разних система, и тумачио павиљонову вредност. Одатле ме је одвео у винцилиров стан, где ми је показивб центрифугалну истресаљку и тумачио како се са њоме манипулира, при истресању меда и т. д. У соби ми је између осталог још и то казао, да се претплатим на „Hrvatsku pčelu“, у којој је онда и он сарађивао, јер лист „Српски Пчелар“ онда није излазио. Док смо се ми у соби разговарали винцилир је са синовима г. Живановића упрегао коња и тако смо се пред заход сунца повратили у Карловце његовој кући. Код куће ми је показао у једној великој соби мноштво огромних судова пуних скоро истрешеног липовог меда, и огромно дупло сито за процеђивање меда. Затим сам му се при растанку захвалио на доброчинству а он ми рече: „Зар сам ја то једном учинио; то ми је дужност", и т. д, И онда сам се вратио на конак у споменуту гостионицу одакле сам се сутра дан одвезао на таљигама у Петроварадин, јер ми је била жеља да пређем у Нови Сад и да се мало по њему прођем, и у књижару Браће М. Поповића свратим, док се пароброд од Земуна Вуковару не врати. Ове истините ретке написах по дужности која ме као пчелара веже пуне 43 године, када сам био на узор пчелињаку и чуо прве речи о данашњем рац. пчеларењу из уста највећег српског пчеларског писца, блаженопочившег госп. проф. ј. Живановића, чије ће се име и пчеларска дела спомињати и поштовати међу Српским пчеларима до века. Слава му! У Маркушици, Маја 1932.

Игњат Новаковић, пчелар.

144