Српски пчелар

Кад г. Мршуља каже, да се на пчелињаку Српског пчеларског друштва и на пчелињаку г. Св. Ђорђевића најбоље показала Лајансова кошница, и „кад је кошница Лајансова, и ако узана, тукла најмодерније америчке кошнице, које ни својим непријатељима не препоручујем* 4 , онда свакако требао би да препоручује Лајансову кошницу, а не усправну модифицирану Даданку и положену своју са размером 40X40. У одсеку „Живот и рад пчела" требао је више рећи о матици и пчели, није досга рећи, да матица „полаже" и “слаже“ јаја, кад имамо леп израз, да матица носи јаја. Г. Мршуља каже: „млада матица излеће из кошнице ради проигре са трутом.“ Шга значи: „проигра"? Зар није лепше, кад се каже, да матица излеће ради спаривања са трутом? Г. Мршуља каже, да пчела „прикупља са цвећа мед“; биљка „лучи мед“, „пчеле мед скупљају са цвећа, који она лучи у својим чашицама и у виду зноја или росе на листићима цветне круне“ и т. д. Зар г. Мршуља не зна, да биљка лучи слатки сок, који се зове нектар, а тај нектар кад дође у додир за пљувачком пчелиних жљезда, претвара се у мед; зато и кажемо, да је мед органски продукт. Г. Мршуља каже: Млад мед садржи у себи 60—80% воде, што зависи од времена у коме је скупљен и од топлоте"; и овде нема право, јер нектар има 60—80% воде, а мед има 15—25°/ 0 воде. Боја меда не зависи „од влаге у ваздуху“, него од врсте цвећа, од кога пчеле нектар сабирају. Г. Мршуља каже: „Трећи члан пчелине задруге је трут или мужјак". А реч трут не значи мужјак, него требало је рећи, да је трут мужјак. Г. Мршуља помиње „трутуша" и под тим разуме, назовимагице. Место трутуша ми кажемо трутовњача, а то је матица, која носи само неоплођена јаја, на пр. старија, а и рђаво оплођена матица потроши семе трутовско из семењаче и носи неоплођена јаја или ако се матица уопште не оплоди. А што г. Мршуља назива трутушом, то je назови матица, т. ј. кад пчеле почну носити неоплођена јаја. Кад је „вода пчелама потребна ради разблажавања меда“, онда зашто пчеле пренашају мед из ћелица у ћелице, док не постигне потребну густоћу, да има око 20% воде? Г. Мршуља каже: „Ројење код пчела наступа не због неког природног закона, ради одржања феле и множења, већ искључиво због тесног или неудобног стана кошнице", а и то није тако, јер нама је познато, да постоје други разлози за ројидбу и да се из великих кошница пчеле изроје. Код болести г. Мршуља спомиње само трулеж легла и назебу и каже: „Код нас није било ове болести до после рата. Тек кад смо почели модернизирати и стандардизирати своје пчеларство, стандардизирале су се код нас и поменуте

150