Српски пчелар

се борба о медовитости липе: једни су доказивали да липа није медовита, а други тврде, да је липа медовита. Кад пчела напуни стомак за мед она се враћа кући. При повратку кући нектар је у додиру са соком из жљезда пчелиних, ато су угљени хидрати, беланчевинаи лако растворљива маст, а ти ферменти претварају га, да се лако преузима у црева и крв. Ово мешање нектара са пљувачком из жљезда и мешање са ферментима јесте врло важна ствар, јер то управо и ствара мед. А то се изводи не само од пчела које лете на пашу него и од пчела које прихваћају мед. Кад радилице донесу мед у кошницу од њих примају мед пчеле од 11 дана старе и смештају га у ћелице. Ово не чине с тога, да радилицама олакшају скупљање меда него што их је промисао Божији упутио, да нектар још једном са пљувачком жљезда и ферментима буде измешан, јер ти ферменти делују да се нектар постепено претвара у мед. Младе пчеле са развијеним жљездама дочекују радилице и од њих примају мед, а кад се помеша тако са ферментима оне га у ћелице смештају. Али мед још није коначно смештен него се поново из ћелица пренаша у друге ћелице, а сваки пут долази у додир и меша се са ферментима, док не постане зрео. Раније владало је мишљење, да мед стоји у ћелицама и услед врућине и треперања ваздуха испарава се сувишна вода док се мед не згусне и не постане зрео. Мислило се да пчеле треперењем крила испарену воду из меда као влажан ваздух из кошнице терају. Данас већина рационалних пчелара тврди, да пчеле мед из ћелица сисају и пренашају у друге ћелице, а при том раду извесна количина воде остаје у пчелињем телу коју тада ван кошнице као што је посматрањем утврђено као капљице воде или са погани избацују. Само тако може се објаснити, што се количина воде у нектару (70%) смањи код меда на 20%. На исти начин тумачи се и згушњавање шећера, кога у нектару има 56% а у меду BО°/ о . Пренашање не значи само згушњавање и умножавање меда са ферментима него сразмерно мешање и спречавање брзог кристализирања. Кад је мед зрео, тада пчеле напуне ћелице и са поклопцем затворе, а то је управо оно што се медом назива. У нектару има просечно 70% воде и разних врсти шећера, и то највише тршћаног шећера, а мање грожђаног и воћног шећера. Поред тога ту су разни душични спојеви, соли и помешане киселине и ферменти. Ако испоредимо кемички садржај нектара са медом наћемо: знатно мању количину воде у меду и незнатан проценат тршћаног шећера. Наиме мед се састоји из концентрираног инвертираног шећера, са нешто тршћаног шећера и декстрина, беланчевине, материје које дају мирис и боју, минералних метерија, те фермента и витамина. Зрнца цветног прашка садрже угљичне хидрате,

130