Српски пчелар

кој, партеногенезу, то ће рећи способности матица, да неооплођене могу јаја лећи и измисли прву кошницу с помичним саћем, помоћу које ће одселе пчелар моћи узимати свој дио од медне бербе, а неће требати усмртити понајбоље своје насеобине, нити ће требати да у једном часу уништи рад цијеле једне године." Метерлинково дело Живот пчела није од оних књига које се прочитају једном-два и по том оставе у књижницу. Живот пчела је вечита читапка за пчеларе; читанка из које пчелар има сваког дена по нешто занимљиво прочитати по доласку са пчелињака, Она стоји отворена увек на столу интелигентног пчелара. Не умемо издвојити које је место у њој лепше од другога. Рећи шта је све написано у овој књизи, исто је то што и написати већу књигу него што је ова, па опет не рећи ни тако топло ни искрено ни истинито. Овако што још ни један књижевник пчелар није написао: „Тко пчеле гоји томе оне дају не само мед и мирисав восак, већ још нешто шго можда више вриједи од меда и од воска, а то је да нам пажњу обраћају на радост липња, да нам заслађују хармонију оних дивних мјесеци, јер сви дога■ђаји, код којих су оне, везани су с чистим, ведрим небом, са славом цвијећа, с најсретнијима урама у години. Та оне су душа љета, ура оних часова изобиља; марно крило мириса што струје; разбор зрака што простором лебде; мрмор свијетла што блиставо трепери; пјесма атмосфере штоно почива; а лет је њихов видљив знак увјерљив, звучан биљег ситних радости што наступају из топлине а живе у свјетлости. Оне чине да разумијемо најдубљи онај глас нутарњих благодарних ура природе. Тко пчеле познаје и тко их љуби том се љето без пчела чини невесело као да је без птица и без цвијећа." Зашто нам са овом неисцрпношћу љубави према пчелама, са овом топлином не пишу сви они који се у нас појављују као учитељи пчеларски? Под утисцима читања многих непримамљивих књига о пчеларству сећамо се свих Метерлинкових редова: „Бишнерова je студија доста подпуна али кад човек стане читати оне смионе његове тврдње, легендарне оне црте и већ одавна забачене приче, тад се јавља у човеку сумња, да ли је он икад изишао из књижнице, да испита своје јунакиње, е да ли је икада отворио ма и једну од стотине кошница, што зује, брује, бљијеште, пламте од тисућу криоца, у које треба продријети, док се нагон наш не приљуби тај'ни њиној, док нас не прожме атмосфера, мирис, дух и тајна трудољубивих дјевица. Не мирише му дјело ни медом ни пчелом; у њега су недостатци многих наших учених књига у којима су закључци већ унапријед створени, а научни апарат није друго него силно гомилање анекдота, несигурнгах са свих страна покупљених!"

162