Српски пчелар

ђ) Како ваш узима храну?

Према нашим посматрањима, ваши у згодним моментима врло радо прелазе са пчеле на пчелу. Прелажење бива врло хитро и ваш је у томе послу врло спретна. Констатовали смо уопште, да ваши врло радо трче по пчелама. За један минут ваш је способна да при повољној температури (25 —30° С) оптрчи 7 —B пчела, и да при томе од сваке узме мало хране. За храном ваш иде од пчеле до пчеле, као што нпр. пчела иде за нектаром од цвета до цвета. Само је та разлика, што пчела лети, а ваш трчи. У извесним случајевима ваш може да се придржава једне пчеле дуже времена (ннр. кад је сита, или при нижој температури и сл.).

Кад треба да се храни, ваш пређе преко пчелиње главе и спусти се до усног апарата пчеле. Обично се заустави на главеном штиту пчеле, одакле се својим усним апаратом приближава базалном крају пчелиње рилице. Ако пчела не врши ритмичке покрете рилицом за то време, ваш не може да дође до хране. Чим се базални крај пчелиње рилице помакне напред и у вези с тим расклопе горње вилице, ваши је омогућено узимање хране, јер се она тада примакне ближе ономе месту пчелине рилице, на коме има нешто хране. Она се обично укљешти међу горње вилице пчеле и ту се задржи каткада прилично дуго. Ми смо једном приликом посматрали ваш, која је седела међу пчелињим вилицама 43 секунде и цело то време покушавала да добије мало хране од пчеле. Друга је ваш тај посао обављала читавих 67 секунди. Али у већини случајева ваш се врло кратко задржава на усном апарату пчеле, шта више она каткада приликом узимања хране брзо прелази са пчеле на пчелу. То би било у неку руку „пабирчење" (упор. тачку д.). А. Бељавски*) тврди, да ваш приликом узимања хране својим слободним ногама (предњим паром ногу) дражи горњу усну пчеле све дотле, докле пчела не пружи језик (рилицу). Ми смо, напротив, приметили, да ваш често долази да се нахрани онда. кад пчелињи усни апарат већ функционише ритмички. Није, дакле, увек потребно да ваш претходно дражи горњу усну пчеле. Уопште није нам познато, на који начин Бељавски објашњава то дражење горње усне пчеле. Зар својим присуством ваш у исто време не надражује и друге, суседне, делове пчелиње главе? Ово питање, по нашем мишљењу, треба детаљније испитати. Нама то овога пута није било могуће испитати.

*) Бељавски А., Набљуденија над пчелиној вошју. Пчеловодное Дело, Nr. 5. 1929.

158