Српски пчелар

с једне стране огледа његова рационализација. С друге сгране његова рационализација се огледа у постепеном примењивању пчеларских тековина модерног светског нчеларства. Рационализација карловачког пчеларсгва датира од времена, када је у Карловцима почео да пчелари професор карловачке гимназије Јован Живановић (1841 —1916), отац рационалног пчеларства у Срба. У карловачком пчеларству можемо у свему разликовати два периода пчеларења: а) период примитивног пчеларења (пчеларење са плетарама) и б) период рационалног пчеларења (пчеларење са модерним кошницама). Живановићева положена кошница, названа „американка" (16 оквира, величине 26X27 см.) прва је модерна кошница, којом се почело пчеларити у овоме крају. Она у овоме крају највише карактерише период рационалног пчеларења све до данас. У периоду рационалног пчеларења почело се уводити у праксу и путовање са пчелама са паше на пашу („на осовини роди мед“). Живановићева кошница је врло погодна за путовање са пчелама. Кад се појавило више рационалних пчелара у овоме крају, почело се водити рачуна и о размештају кошница по околини, како би се избегла пренатрпаност у уском реону. Главни пчелињаци: пчелињак Јована Живановића (око 300 кошница); пчелињак Ђуре Ладњака (око 150 кошница) и пчелињак Косте Николића (око 150 кошница), били су удаљени један од другог око 4-5 километара. Иван Маширевић, професор-катихета сремско-карловачке гимназије, и ученик Јована Живановића, држао је свој пчелињак (око 60 кошница) изван вароши, у своме винограду близу Стражилова, где је у идили карловачке околине састављао своја „Писма о пчеларству" (Издање „Матице Српске" у Новом Саду, 1898, год.), у којима је на леп и поетичан начин пропагирао рационално пчеларство у духу Јована Живановића. Данас више нема тих великих пчелињака, јер су њихови власници умрли (Маширевић 1912 год.; Живановић 1916; Николић 1929; Ладњак 1930), а нико их у пчеларству није наследио. Садашњи мали пчелари и почетници не боје се пренатрпаности; али и они пазе на распоред кошница у околини, јер и они гледају да што боље исцрпе сваку пчелињу пашу у околини. Велики мајстор у искоришћавању сваке пчелиње паше у ближој и даљој околини Карловаца био је, у млађе своје дане, пчелар и економ Жарко Живановић, син професора Јована Живановића. Он је пре свега узорно одржавао велики пчелињак свога оца. Путовао је са пчелама на све стране и вешто обављао све послове на великом пчелињаку, тако да се он и данас сматра као најбољи пчелар у овоме крају. Али у најновије време он је престао да пчелари.

170