Српски пчелар

тању пчела на чишћење приметн, да пчеле не излећу из неке кошнице треба такву кошницу ослушкивати на лету, да би се сазнало јесу ли живе пчеле. Ако је топао сунчани дан измамио пчеле на јачи излет треба уклањањем чешља на лету кошнице омогућити пчелама да брже очисте патос у кошници и лакше излећу и улећу. По престанку излета поново треба наместити чешљеве на лета кошница. Ако пчеле не излећу не треба их насилно изазивати лутаньем по кошници, чепрканьем и дувањем на лету. Пчелињем друштву потребан је увек заклон: лети да му не досађују врели сунчани зраци, град и киша; зими да га штити од снега, кише, промаје и хладноће. Природа је пчелама омогућила, да у својој заједници произведу потребну топлоту, и да могу у целој кошници, и дрвеној дупљи у шуми, издржати дугу и јаку зиму, ано је ова прошарана потребним топлим данима за излет пчела на чиигћење. Међутим поједине пчеле, као јединке издвојене из пчелињег организма, умиру од хладноИе чим се, услед узнемиравања, издвоје из свог зимског клупчета. И мала пчелиња друштва, слабице, изумиру на јакој зими јер не могу да створе потребну топлоту. Пчелиње друштво зимује збијено у облику клупчета. Спољну страну тог клупчета образују најстарије пчеле. Величину зимског клупчета одређује спољна топлота. Ако хладноћа расте клупче се скупља; ако топлата расте клупче се растеже да би се пчеле приближиле меду, који их заокружује. А кад топлота достигне у хладу преко 10°С пчеле се почињу растурати из клупчета, а скупљају се поново у клупче чим почне опадати топлота. Нормално пчелиьье друштво и у најјачој зими одржава у свом клупчету топлоту од 26 —28°С. Слаба пчелиња друштва не могу да створе и одржавају ову топлоту па зато изумиру. Пчеле загревају само своје клупче, док у осталом делу кошнице клада хладноћа, тако, да се на ньеним унутрашњим странами каткад ухвати слој леда од влаге у кошници. У свом зимском клупчету пчеле су раздвојене саћем, У средний клупчета је матица а око ње најмлађе пчеле. Пчелиње друштво одржаће се преко зиме у животу, и биЬе од користи пчелару, ако има: плодну матицу око 15 000 пчела и довольно течног (неушеЬереног) меда у непосредној близини пчелињег клупчета. О овом се пчелар морао постарати при припреми, при узимљењу. Ако у овом месецу дуже потраје топло време матице ће почети да носе јаја; томе се радују пчелари само у топлим приморским пределима. То се још домна при омањој топлоти с а кошницама изложением сталној сунчевој пригревици и код много утопљених кошница. Оваква пчелиньа дру-