Српски пчелар

цима Фрушке Горе. Географска ширина износи 45° 12’ 11” 5, а географска дужина 19° 56’ 16” (гимназијска зграда). Обронци Фрушке Горе на неким местима стрмо се спуштају у дунавско корито, например кодБанстола (највиша тачка * 223 м.), Матеја и Караша (највиша тачка * 245 м.). С друге стране Дунава (Бачка) простире се широка низина, која се уз Дунав претворила у баровити крај. То је т. зв. Ада, која обухвата Козјак острво, Јамино острво и крај измену Дунава и патријаршијског добра „Архангелово". Цео тај крај припада карловачком атару, а дели га са северне стране дугачак насип од обрађеног земљишта, које се пружа до села Горњег и Доњег Ковиља. Карловачки атар има 8415 јутара и 323 кв. хвата. Од тога има: Измену вароши и Дунава протеже се дуги спруд са неколико сталних бара, које се увлаче у саму варош (варошки рит). Кад се разлије Дунав, онда цео тај крај лежи под ведом, као и највећи део онога краја с друге стране Дунава. Поплаве Дунава каткада су од знатног утицаја на пчеларство овога краја. У близини спруда, северозападно од вароши лежи Калиште острво, којеје веЪим делом обрасло врбом и тополом, а од спруда према Петроварадину протеже се велики тршчани рит, који је за пчеларство овога краја безначајан. Остала околина Карловаца има бреговит карактер (обронци Фрушке горе). Кроз овај бреговити крај пружа се и неколико поточних долина. Потоци су већином живи, а њихове воде се уливају у Дунав. Између Караша и Матеја тече Карашки поток; између Банстола, Кривца и Липовца Липовачки поток, и између Черата (* 204) и Везирца (* 149) поток у Селишту. С друге стране Везирца простире се широка Буковачка долина, у којој лежи село Буковац. Од Буковца воде сточни и други путеви према Стражилову, чија је околина (Реметска шума и Бељешевац * 367) нарочито значајна за пчеларство (липа, багрем). Између Стражилова, Буковца и Карловаца лежи Раша са својим увалама, а близу Карловаца налазе се увале: Дока и Боцка. Магарчев брег протеже се од вароши до близу Стражилова, где се наставља Бељешевац, Курјаковац и Реметска шума. С друге стране Магарчева брега лежи Липовац, Крстушевина и Добриловац (*271). Затим се пењемо на Банстол, који се у највишим тачкама раширио у висораван. Са Банстолом се граничи

оранице 2138 јутара 415 кв. хвати пашньака 1581 1522 „ „ винограда 1472 „ 559 „ „ шуме 1437 „ 422 „ „ ливаде 331 „ 123 „ „ врта 231 „ 1559 „ „ рита 74 „ 701 „ „ непогоднога земльишта И47 „ 1442 „ „

9