Српски пчелар

ма цветовима вишње и трешње. Оие су расле једна поред друге и налазиле су се у истовременом цветању. Многе пчеле су прелазиле наизменце са једне врсге цвегова на другу, као да имају пред собом је р-.нсгвеиу цзегну трпезу. Овакво понашање вчела према изворима хране за биљке је важно у толико, у колико је њ’ ме омогућено укрштено опрашивање и бастардовање биљквх врста и варијетета, а за пчеле у толико, у колико оне на тај начин боље искоришћују флору своје околине. Ако, наиме, једна биљна врста претставља сиромашан извор хране за пчеле, онда је природно да ће оне прелазити са те врсте и на неку другу врсту, која се налази у близини. Ако ни та друга б- љка непретбогат избор хране, онда је природно да ће пчела посећивати цветове једне и друге биљке (пабирчење), јср је она дресирана и на једну и на другу биљну врсту. И чим једна врста цветова покаже нешто јачу медовитост, одмах пчела постаје стална према тој врсти цветоза, што је такођер природно Шга више, можемо експериментом (сипањем меда у цвет) задржати пчелу да не лети од цвета до цвета, већ да остане на једном цвету. Као што богат извор хране везује пчелу чврсто и дуго за оно месго на коме се он налази, тако опет рђаво зреме спречава пчелу у црпљењу извора хране. То се лепо види у пролеће, кад је време променљиво. Пчеле које сабирају полен враћају се обично са великим товарима, али чим облак мало замрачи околину, одмах се све пчеле позлаче из поља, при чему многе улазе у кошницу са малим грудвицама полена. За време воћно-врбове паше можемо на пчелињацима овога краја посматрати и ову појазу. Пчеле изјутра доносе више нектар, него цзетни прах (полен), а преко дана више упадају у очи сабирачице полена, него сабирачице некгара. Вредно би било знати, да ли су ту у питању исте пчеле, јер можда пчеле које изјутра доносе нектар, преко дана прелазе на сабирање полена, зато што се некгар покупи брзо, а нови неможе да се излучи брзо. 0 оваквом варијабилном понашању пчела радилица биће говора на другом месту. Пчелињ? друштво, које се почело да развија у фебруару налази се за време паше од воћа и врбе већ прилично на снази. Оно има леп број младих пчела. а могу да се појаве у њему и трутоаи. Ако је воћно —врбова паша била издашна, онда у пчелињем гнезду можемо наћи и прилич iy количину новога меда Године 1929. пчеле су у овоме крају сзбрале прилично меда од воћа и врбе. Истина те године се воћно врбова паша јавила доцније него икада, и трајала је кратко време (од 1. -15. маја). Али и ачрилска паша од воћа и врбе може да прилично потпомаже пролегње развиће пчелињег друшгва. То нам доказује буђење разних пчелињих нагона, напр. нагона пчола за продукцијом взска и прављењем саћа. Младе пчеле не би могле бити активне у овој функцији, кад би се пчелиње друшгво налазило у неповољним приликама. Шга треба пчелар да ради у таквим приликама, о томе се