Српски пчелар

каквог шумарка или брега. Те кошнице и у пролеће остају на истом хместу (док не отпочне путовање!), а каткада им се придруже- и оне кошнице, које је пчелар преко зиме држао код куће у вароши.. Кад отопле пролетни дани, и кад се мравињи свет извуче из свога зимовалишта, није тешко посматрати у пољу сукоб између пчела и мрава, јер мр ви брзо пронађу кошнице. Пронашавши их, они се обично не задовољавају мрвицама, које пчеле избацују из кошнице, већ се увлаче и у кошницу, и кад осете да је кошница позољно место за њихов трајни боравак, онда се почињу и настањивати на њима (под.крово.м кошнице на заклопцу). Ту се стварају гомилице и насипи од ситне земље, коју мрави марљиво доносе; а ускоро, кад се то ново њихово гнездо повећа, налазимо под кровом кошнице и мравиње ларве, које су још бољи знак да мрави заузету кошницу прихзатају као свој властити стан одн. као део свога великог боравишта. Они на тај начин почињу да господаре кошницом, водећи у извезним приликама и борбу са ситним мравима. Оне се за време те борбе налазе у нарочитом надраженом стању, те у вези с тим не могу да се нормално предају друштвеним пословима. Ако се мрави дочепају пчелињега гнезда, онда они постепено постају господари кошнице и свега што се у њој налази. Ако месец фебруар буде топао дуже времена, онда поједине пчеле излетнице почињу да доносе воду у кошницу. Како се оне први пут после зимовања сусрећу са водом у околини, то је још неиспитано. Али се зна да пчела водоноша показује сталност према месту, на коме је пронашла воду.*) Према Minderhoud-y та сталност пчеле водоноше према месту може трајати по неколико дана. Ја сам год. 1932. посматрао прве пчеле водоноше средином месеца марта (позна година!). Највише сам их видео 17. априла (време облачно, тихо, без кише). Тога дана пратио сам понашање неколицине забележених водоноша. Констатовао сам да су оне заиста показивале сталност према месту, али ипак не и сталност према једној тачци, већ према одређеном реону. Тако је једна стално долазила иа царску круну (Frittilaria imperialis), која је грздила групу од четири биљке. Све четири биљке пчела је посећивала, прелазећи с једне на другу. Вода се нала.зила на лишћу у облчку росе. На другом месгу посматрао сам, како једна пчела пабирчи росу по џбуновима шимшира, правећи реон од више квадратних метара. Кога, уопште, интересује питање, како се пчела радилица понаша према изворима хране, нека прочита моју доктзрску дисертацију (понашање радчлица до.маће пчеле (Apis mellifica L.) према изворима храпе), коју може добиги бесплатно од Друштва Пријатеља Природних Наука, [Зоолошки Завод, Универзитет, Београд.] У марту и априлу пчелиње друштво се интензивно раз*) Minderhoud, А., Onderzoekingen over de vijze, waarop de Honingbij haar voedsel verzamelt. H. Veenmin § Zonen, Wageningen, 1929.