Српски пчелар

Престанком јесење паше и наступањем хладног времена пчелиње друштво обуставља своју активност: матица свакога дана све слабије леже јаја, радилице обустављају многе послове у пољу и код куће, а трутова нестаје сасвим из пчелињег друштва, јер их пчеле избацују из кошнице, или их сабијају у гомилу, негде на дну кошнице, где од глади и других непогода пропадају. Избацивање трутова у добрим годинама бива тек у месецу септембру, а у рђавим годинама (сушне године) пчеле их избацују већ у јулу и августу. У изузетпим случајевима (кад пчеле у јесен скупљају интензивно „врбову" медљику) трутови се задрже у кошници дуго у јесен. Тада их један део може да уђе и у зиму. Све ове појаве карактеришу свршетак периода рада, а он се стварно завршава, кад матица престане да леже јаја и кад пчелиње лруштво изведе и последњу генерацију јесењих пчела. 4. Сезона зимовања (новембар, децембар, јануар). Каткада већ у сезони узимљавања (септембар, октобар) наступе хаадни дани, који пчеле натерају да се сабију у клупче. Али то јесење клупче обично има још легла у своме окриљу. Из тога видимо да нема оштре границе између сезоне узимљавања и сезоне зимовања, као што није било оштре границе пи између ранијих сезона. Граничење живота пчелињег друштва више је пчеларска ствар, него што је то каква одређена биолошка појава. Стварањем клупчета пчелиње друштво се бори против хладноће. Док у гнезду има легла, дотле пчелиње клупче у својој унутрашњости одржава константну температуру. Та износи око 35° С. У почетку новембра већина пчелињих друштава остаје без легла, јер се матичина активност обично угаси у октобру. С тога у новембру већ имамо посла са правим „зимским клупчетом". Температура у зимском клупчету обично варира под утицајем спољашње температуре. Зимско клупче подлежи и извесном охлађивању. То охлађивање не бива само на површини већ и у унутрашњости клупчета, али оно не иде тако далеко да се температура клупчета изједначи са тем-. пературом околине. Зимско клупче се не понаша као један поикилотерни (~хладнокрвни“) организам. Спољашњи слој клупчета према испитивањима Himmer-a 1 ) може да се охлади до 9° С, а према Hess-y 5 ) до 7 —B° С, у средњем дакле до 8° С. Док спољашњи слој клупчета показује 8° С, дотле се у унутрашњости налази много виша температура. Према Armbruster-y 3 ) та температура не може да падне испод 13° С, а према *) Himmer А., Der sosiale Warmehaushalt der Honigbiene. I. Die Warmeim niehtbrutenden Wintervolhe. Erlangen Archiv fur Bienenkunde, Bd. IV, 1926. 2 ) W. R. Hess, Die Temperaturregulierung im .Bienenvolh, Zeitschrift ftir vergleichende Bd. IV, H. 4, 1926. 3 ) Armbruster, L., Über den Warmehaushalt im Bienenvolh mit besonderer Beruchsichtigung der Befunde von Friedrich Lammert, Sonderhausen, Berlln 1923.