Српски пчелар

Добро је друже, све су ми изашле из зиме живе и јаке, почеле су нагло да се развијају те сам отпочео и са шлекулативним прихрањивањем. Ето опет нешто нејасно. А шта је то шпекулативно прихрањивање ? Па и то је једна рационална радња у пчеларству него о томе ћемо другом приликом. А сад Здраво! Е хвала друже и у здрављу.

Из мога дневника

СТЕВАН КНЕЖЕВИЋ, Бобота.

Оно кажу: волим три лета него једну зиму; али опет што је много много, Досади и оно: врућина, прашина, зној, мува . . . И баш добро дође после лета зима. Некако нас очисти, проветри, ишчибука, дезинфикује. Додуше уме и лето, да нас ишчибука на свој начин. Ено неку годину смо морали у јунију да прихрањујемо, а прошлог лета нам није жито ни семе вратило. Једна наша мала економија неби смела бити једнострана, морала би имати свега, што спада пољској привреди. Уз земљорадње иде и сточарство и воћарство и живинарство и пчеларство; све из чега се да извадити динар. Једно друго допуњава и све заједно мора да даје један просечан сталан приход. И баш волим лепу, суву зиму, и она има своје чари и романтичности, идилу: бескрајна белина, иње, соник, али -сам се детињски обрадовао, кад је крајем фебруара пукло, попустило, откравило. Чисто ми је преко оног ускомешаног снега, блата, леда и воде замирисало пролеће. И то вам није мирис кукурека, висибабе, сасе, љубичице, ни онај горчасти мирис напупеле тополе, врбе, иве, дренка, него један посебан, нарочити мирис, који се неда дефинирати, али је ипак мирис, мирис ранога пролећа. Јели то радост животу иза оне зимске закукуљености или радост збиља вечног подмлађивања насупрот оној комедији по Варонову ? Да л’ проналазак (heureka) у загонеци живота, или осећај стварне лепоте и смисла живота, који својом вечном променом очарава и привлачи очи душе наше, да пиљимо у те филигран карике бескрајног ланца вечности и да тај живот онако страсно волимо ? Опростите! Кад поново бацих поглед на свој пчеларски дневник, видех, да сам прећерао. Занех се у тим рефлексијама и као да ме понесе неки туђ пегаз. Рага једна! До комедије му је. Праштајте! Ја нисам песник, пчелар бих да сам. „Пчелар?“ „Па и ми бисмо рекли тако нешто“, Е, онда је сасвим друга ствар. Па и није, чујте! Зар пчеларство није поезија? Јесте! Мало ми је само сувише

54