Српски пчелар

лињаку. У хладним и ветровитим данима треба свршавати припремне послове за касније глабне послове на пчелињаку. Јер треба топло и тихо пролетње време рационално искористити. Ко у марту није извршио главни преглед свију пчелињих друштава то мора извршити, без одлагања првих топлих дана. Сада се одмах морају преградним даскама стеснити у плодишту пчелиња легла на онолико оквира колико пчеле покривају. По том се недељно проширује плодиште додавањем с крајева плодишта по један оквир, ако се толико намножи пчела да их брзо покрију. Овим постепеним проширивањем плодишта тежња је да се до краја априла или почетком маја, са пчелама испуне сви оквири у плодишту. Како се у којој кошници сви оквири испуне са пчелама у плодишту, треба додати медишта са 4 до 5 оквира, које преградним даскама стеснити на средини. На том делу плодиште остаје откривено према медишту, доћ се остали део плодишта nokpnba oboштављеним платном. По том у колико пчеле испуњавају cahe у медишту, ово се проширује постепеним додавањем оквира, док се цело медиште не испуни оквирима, а ови пчелама и медом. Разуме се, да медиште одозго мора бити добро покривено да би се очувала топлота у овом. Пчеларево старање да се пчелиња друштва развију до врхунца пре наступа багремове паше, најглавнији је посао на пчелињаку после извршеног главног прегледа пчела, појачавањем слабијих друштава и њиховим изједначавањем по снази и многобројности пчела. У овој тежњи пчелиња се друштва шпекулативно прихрањују у августу (да би се узимила са што већим бројем младих пчела) Пчеле се узимљују на већој количини доброг меда (или шећерног сирупа) него што се раније препоручивало. У августу пчеларске организације сеју олајну репицу да би ова у априлу пружила пчелама прихранитељну пашу. Сада се недељно дрљачом отклапа мед v затбореном саћу, kojer има у доћољној количини по кошницама. Не забораћимо: Пчелиша друштћа у сбом развијању траже помоћ нашу у овом месецу. Она he у мају довршити своје развијање и без наше помоћи. Наша ће помоћ учинити, да се то развијање доврши пре цветања багрема. Приметна рана пчелиња паша највећи је заштитник од појаве туђица на пчелињаку. На доброј пролетној паши туђице не нападају ни слабије ни безматке. Понављамо, најглавнији j'e посао на напредном пчелиљаћу у пролеће, пчеларећ смишљен методичан рад у тежњи, да се cba пчелиња друштва развију до врхунца пре наступа глаћне паше у мај'у. У колико се то постигне и труд биће награђен. То j'e онај ћамен пчеларсће мудрости. Да се он стече треба познавати пчелињу флору места у коме се пчелари. Треба . . ~ да би се према почетку, трајању и јачини пчелиње паше изабрао један од реномираних метода пчеларења. И по том овај усавршавао према cboj'HM месним,