Српски пчелар

матице и неговати (пре и после спаривања) до употребе. У тим малим кошницама мора бити меда и по неколико стотина младих пчела које he дворити и хранити матицу. Та се мала друштва морају стално прихрањивати и додавати младе пчеле док иста и сама не ојачају ношењем јаја матичиних у оквириће, уз стално прихрањивање. Да би се на пчелињаку имала селекционисана пчелиња друштва, није довољно старање у одабирању матица. Морају се одабирати и трутови. Мора се изабрати и једно од најбољих пчелињих друштава по свима особинама за гајење трутова, водећи при том евиденцију да ово друштво не буде у крвном сродству са друштвом из кога смо узели јаја за гајење матица. У средину плодишта овог друштва ставити оквир са младим и празним трутовским саћем, тако, да он заузме ширину од 40 до 42 мм. (у место нормалне ширине 36 —38 мм.) у тежњи да се добију што крупнији трутови. (У тој и у свима осталим кошницама повадити све cahe са трутовским леглом и ово уништити потапањем у хладну воду 4 —5 минута). После 24 дана имаће се одабрана друштва која he после 15 дана бити способна за парење. Према овоме са селекционим гајењем трутова треба почети у априлу на 10 —l4 дана пре од рада на запаћењу резервних матица. На напредном пчелињаку сврха је добити што више меда. У постигнућу тога методичним радом треба пчелиња друштва у кошницама оквирњачама задржавати од ројидбе. То се сада постиже обавезним прегледом једанпут недељно свију пчелињих друштава. Том се приликом ограничавају и сузбијају уочени нагони за ројидбом т. зв противројитбеним мерама. Најпогодније време за замену старих матица је друга половина маја по старом календару. Треба заменити матице које су две зиме биле у кошници а од млађих оне које су кржљаве, или које мало носе јаја, и са другим рђавим особинама. Да би се имала тачна евиденција о старости матица услед пчелињег нагона за потајну измену матица и за онемогућавање летења матица са ројем на већу даљину и висину од пчелињака у напредном се пчеларењу матице обележавају потсецањем једног крилца. Ово се обележавање уписује у друштвени лист журнал. Не морају се матице хватати прстима ради овог потсецања. Треба направити помоћну справицу, матични притискивач, од танког дрвета или картона и парче*га конца, или длаке из коњског репа, оваког изгледа Рад је веома прост. Положи се оквир, на коме је нађена митица, а по том се она полако .левом руком притисне притискачем преко леђа; десном руком се узму ножице (маказе) и пажљиво подвуку под жељено крилце и ово пресече половицом. У почетку овај посао ради пчелар уз припомоћ памагача, а касније сам. Ако хладно време пресеца пашу дрљача има посла:

60