Српски пчелар

што пре намакнем и најачам, стога сам већ првога љета (1888) са неколико слабица одселио у кукурузни хатар и тамо сам код њих и по дану и по ноћи по свакојаком времену пробавио, ма да нисам имао ни праве колибе, а од правог ручка и вечере да и не спомињем. Пошто су у оно вриеме пчеле јако крадене, морао сам за сваку сигурност редовно по ноћи и у одјећи и у обући тако рекућ зечки спавати, и тако навикнут од почетка мога пчеларења на пастирски живот, тако и данданас на моме пчеларском стану живим. Љетне ноћи провађам у моме пчелињаку сједећи свако вече и слушајући умиљату зуку пчелица докле год незадремам, и онда одјевен и обувен легнем ма на какову плему (губа) или врећетину и преспавам љетну кратку ноћ угодније, неголи ма на каквом перјаном кревету, у зацареној соби. А зиму ћијо нећијо, морам прекужити у заптивеној соби као и моје пчелице у мрачним и влажним кошницама исчекујући нестрпљиво бајно прољеће, да се и опет науживамо прољетне и љетне природе. С једном риечи, правом се пчелару и доликује да живи скромно као и његове пчелице, које су расположене и задовољне у сваком случају. Гледе сеобе пчела имам још да кажем; да су ми се гореспоменуте слабице лиепо помогле и накрцале медом у кукурузном хатару, и кроз то сам се већ код прве сеобе пчела на бољу пашу увјерио, да је она исплатива особито ако подуже траја, јер краткотрајне пчелиње паше често изневјере било због хрђавог времена или слабог медења и т. д. Зато сам ја у току моје пчеларске прошлости само у оним годинама селио пчеле на бољу пашу, у колико сам опазио да ће као што рекох у неком крају бити згодне пчелиње паше барем пар мјесеци. Осим сеобе пчела на бољу пашу и т. д. има још сијасет свакодневних и разноврсних послова око пчела преко циеле године, и то све скупа редовито и са највећим одушевљењем одан додан обављам као што ћу и надаље обављати до задњи дана мога живота, јер ми је пчеларство као што се види најмилије занимање на овоме свиету. Ја сам данас стари, сакати и самохрани старац од 75 година, и сад баш као такови сваким даном све боље увиђам, да ми је пчеларство једина утјеха и најмилије корисно занимање, у мојим старим данима. Оволико о четрдесетпетогодишњици мога пчеларења, у а о другој згоди рећићемо и опет коју, што спада у дјелокруг нашега пчеларења.

Дужност је cbakor пчелара да буде члан пчеларског друштба, и да чланарину уредно плаћа.

107