Српски пчелар

живи на тој Богом даној плодоносној питомини заоденутој шароликим медоносним цвећем као да довикује сваки цветак као гласом спаситеља са неба: Човече, зашто твоје пчелице из њихових кућица не упутиш у овој Божји земни рај да из мирисних цветића покупе росицу и тај небесни дар донесу твоме дому са чиме ћеш ти да славиш и величаш име створитеља света, благодарећи му на пруженој материјалној и моралној помоћи преко те мале златне бубице, без да си је ти хранио, појио и тимарио! Као живи примери за унапређење рационалног пчеларства овога краја у своје време постојала је у Трстенику „пчеларска подружина" али је после кратког века остала само у сећању. У Врњачкој Бањи постојао је низ година па и дан-данас врло активно дејствује као примерни рационални велепчелар Г. Вељко Стижанин или како то гласи на његовој рекламној форми: „Практична пчеларска школа“ По административној подели срез Трстенички налази се између суседних срезова са којима становништво вазда има додира а који располажу са организованим пчеларским подружинама као: Крушевачка пчеларска подружина, Јагодинска пчеларска подружина, Шумадијска пчеларска подружина у Крагујевцу, у Краљеву постоји већ 50 година пређе Ратарска сад Сточарска школа и планинско газдовање 1 ' а по врх свега овога постоји и среска пол>опривредна економија Па ипак човек мора да зажали како пчеларство не само да веома слабо креће напред већ је у застоју па и опадању и поред свију услова за развијање и унапређење међу сеоски земљораднички сталеж овога краја. Наш сеоски земљораднички свет среза трстеничког напосе општине Врњачке има ту изузетно особену срећу да скоро све што произведе, а нарочито мед може уновчити пред својом кућом на бањском тржишту, где се слеже сваке године близу 30.000 посетилаца за време бањске сезоне која траје преко целе године. Али жали Боже наш сељак и овде пред својом кућом не уме да се користи са пчеларством већ је препуштено да се мед довлачи са све четири стране света за подмирење потрошње бањских посетилаца и згрћу лепе паре пред њиховим очима а наш сељак мештанин чека да прође Крстовдан па да се појави са лонцем на тржишту са својим „муљаником 11 зачињеним са деловима пчела, отпатцима саћа, лема, цветног праха и т. п. А када се такакав мед окуша он киси и стеже за језик! и разуме се скоро га нико и не запита пошто ? или га уступи купцу за ништавну цену а све због неумешне производње и опреме из његових примитивних прилика! У целом срезу преовлађује примитивни начин пчеларења са кошницама непокретног саћа т. ј. приликама плетарама из којих се долази до меда убијањем пчела димом

124