Српски пчелар

Ако је онако урађено како је речено у ранијим месецима мало ће се имати посла сада око чишћења патоса у кошницама, сузбијања појаве туђица, доноса воде у појила, скидања паучине око кошница, уништавања мравињака итд. Остаје да се изврши подробан јесењи преглед пчелињих друштава као припрема за њихово узимљење. Али ако није урађено све у своје време како је речено?! Ако се одлагало од данас до сутра!? Пчеле треба узимити на меду нектаробцу или на шећерном сирупу. Јер ако се пчеле узиме на меду медљићобцу изложене су опасности да у дугој зими и хладном пролећу помру од срдобоље и глади поред ушећереног медљиковца у саћу. Зато медљиковац треба заменити нектаревцом или шећерним сирупом*). Ако при прегледу пчелињих друштава приметимо, да неко друштво има меда у сувишку треба му овај одузети и додати га оном друштву које га нема. Услед дуготрајне суше многа су пчелиња друштва, нарочито ројеви, остали без меда; с тога их треба прихрањивањем обезбедити да се преко зиме исхране. Понавља се: Пчелиња друштва успешно презимљују ако имају младу матицу, доста младих пчела, довољну количину доброг меда (који се не ушећери) збијену око пчелињег клупчета, у оквирима младо и цело изграђено саће и исправну (целу) кошницу у коју не могу продрети мишеви. Слабице треба здружити. Безматке ликвидирати. Неизграђено саће уклонити из кошница и чувати га особено. Све старо црно саће и сво трутовско и у опште неупотребљиво саће избацити из кошница и одмах прегопити у восак**).

И поред несталне овогодишње паше било је доста ројева са којима се натеже; јер их треба доста хранити да би *) По методу професора А. И. Kaonvkoba може се опитом дознати баљаност меда за зимсђу исхрану пчела. Треба узети један део меда из кошнице па то добр.о умутити са два дела ђоде. При мућењу у размацима додавати 5 до 5 кашића jakor чистог алкохола (према konnчини меда). Y kpaiiko нма ђише медљике у меду у толићо he ђише бити млечно беља течност. Може се појаћити масно-сјајан слој у oboj течности. Ako nak у obbM меду нема медљике, течност ће бити бнстра провидна или мало мутна. **) На pycknM огледннм пчеларским станицама опитнма утђрђено је, да задржађање старог и црног саћа у ћошницама npeko зпме иза3iiba јаче обољење пчелињих друштађа од заразне срдобоље носеме (носематос). Y obakboM саћу се npeko знме најлађше сачуђа изазиђач obe болссти пчелињ паразит Nosema apis (Acarapis Woodi) kora je отkpno познати пчеларсђи стручњак професор Е. Цандер. Носема може да упропасти многа пчелиња друштђа па и читађе пчелињаће. Напомнње се, да се на младом изграђеном саћу у пролеће много брже разђијају и оснажују пчелнња друштђа.

114