Српски пчелар

се дода оним пчелињим друштвима која нису обезбеђена медом за своју зимску и пролетњу исхрану. У овом се месецу завршава са преносом кошница на бољу пашу враћањем ових на стални пчелињак код куће. Са престанком пчелиње паше завршава се, у главном, пчеларска година. А по завршетку ове сређују се и завршни пчеларски рачуни. Тада се с поуком расматра целокупни свој рад, да би се припремио реалнији план и прорачун за наредну годину, и са већим искуством и бољом спремом приступило њихову извршењу... Треба спремити евидентне књиге за будући рад који почиње по завршеном узимљењу пчела.

Опијање пчела.

ВИТОМИР ЈОВАНОВИЋ, Крагујевац.

I. Не убијајући пчеле можемо извадити саће с медом из плетара (вршкара) тек пошто пчеле удаљимо из ових. Удаљење пчела из плетара вршимо опијањем пчела или искуцабањем пчела. За опијање пчела потребно је много обазривости и техничке исвежбаности па да се оно успешно изводи. С тога је за већину наших неуких пчелара од веће препоруке искуцавање пчела. Наша је намера да се овом приликом забавимо са радом око опијања пчела новијим начином. За напредније пчеларе препоручује се опијање пчела као много бржи посао од искуцавања пчела. Новији руски пчеларски стручњаци И. И. Евдокимов, А. Корде, И. И. Кораблев, Л. А. Потехин, Д. Андреев, А. С. Скориков препоручују опијање пчела као искључиво средство да се пчелиње друштво може са успехом пренети на ближе место у домаку пчелињег лета. Као користан овај посао препоручују и други инострани пчеларски стручњаци Бертран, Руфи и др. Проучавању опијања пчела посвећене су биле многе стране руског пчеларског часописа „Пчеловод. Листак“ у 1902 години. Оно је по том нашло знатну примену на пчелињацима напреднијих и устакнутијих пчелара. Тако сада се у пчеларској техници опијање пчела употребљује као средство: а) Да се опијене пчеле услед заборава успешно пренесу на оближње место (на домаку лета пчелињег па и у самом пчелињаку); б) Да се два или више пчелињих друштава лако и брзо споје у једно друштво, а при том да се могу лако и сувишне матице сместити у своје кавежчиће;

116