Српски пчелар

флашу, и ову затворити и држати у кухињи или на прозору, где сунце греје неколико дана. Ако се на површини вина појаве мехурићи угљене киселине не сме се вино разлевати у флаше. При овом разливању мутни део вина са дна суда треба процедити кроз хартију за филтрирање и оставити у посебној флаши за брзу потрошњу. Флаше са вином треба затворити запушачима од плуте, који се пре употребе квасе у топлој води да омекшају при увлачењу у грлић флаше. Овакви запушачи на флашама са јаким вином морају се унакрсно танком жицом увезати за грлић. По том затворен грлић флаше замочити у растопљени парафин или црну смолу, као што наше домаћице раде са парадајзом и соком од малина. Затворене флаше са вином слажу се оборене на подесној полици и чувају у сувој одаји. У подруму се могу флаше усправљено држати у сувом песку. Медно-воћна вина треба да одстоје бар годину дана у флашама. А што више у толико и боље. Дуго стајање воћног вина у флашама повећава му квалитет и вредност. Нарочито су на гласу стара вина од рибизла разноликих врста. Вино од рибизли је велики деликатес на столу. Равна се старо вино од рибизле са најбољим токајцем. (Наста Биће се)

Забринуте пчелице.

Пчелице се забринуле, Не могу да раде, Па су љуте, јер би хтеле Штогод да зараде. Сад би могле да донесу И воска и меда, Радилице вредне све су, Ал’ зло време неда. Тек кад мало сунце сине, А оне одлећу, Да их макар жеља мине, Ал’ брзо долећу. Кад их киша с ветром схвати, Кући стигну једва, Многа тад животом плати, Многа, а не једна.

Земун, 1933. г.

Сиротице живот губе, Да зимницу спреме, А морају да дангубе, Не допушта време. Непрестано киша пада, О наше несреће, Па се једна другој јада: Прође нам пролеће! А ако нам у нераду, Још и лето прође, Наћи ћемо се у јаду, Кад нам зима дође. Па како да опстанемо, На свету овоме, Ако ништ не користимо, Ни себи ни своме!?

Анка уд. М. Тошић.

155