Српски пчелар

а споља обложе асуром и т. д. А ја опет мислим, да је све то сувишно и непотребно, а шта више може бити чак и штетно. Пчелиње друштво одржава се топло и здраво у своме саћу. Доста је да су зидови кошнице толико јаки да спољашњи оштри ваздух задржавају. За топлину пчелињега друштва не мора пчелар ништа посебно паковањем допринашати, јер топлину мора друштво само себи створити. Зато оно мора имати пуну слободу кретања у кошници т. ј. koinница мора бити добољно белика и пространа, мора имати доста и добре зимске залихе над леглом а лето мора бити добољно белико и Tako смештено да сбежи баздух може доћи до друштва. Тако конструисане кошнице не требају никаквог екстра паковања и утопљавања. Погрешно је мишљење да кошнице зими треба по могућству стеснити, да пчелама буде топлије. Тако мисле почетници и неискусни пчелари. Плодиште стешњавањем не бива топлије него само нездраво и неугодно ради испаравања, јер се пара нахвата на поклопац и зидове, па је кошница стално влажна и cahe плесниви у стешњеном плодишту, ради моменталне веће топлине може се надражити матица на ношење јаја у невреме, а рано легло обично је штетно, шта више може читаво друштво упропастити. Стешњено друштво с тога много једе, тада није хладноћа оно што тражи већи потрошак меда него обратно. Не једна одређена топлина кошнице (треба знати да пчеле не загревају кошницу) него одређена унутарња топлина друштва за пчеле је неопходна, и ова на највећој зими износи око 26°С. Ова унутарња топлина друштва одржава се и допуњава се узимањем хране, а одржава се особитом организацијом пчелињег друштва, а кад je потреба ако има легла пење се на 36°С. Кад је хладно пчелиње друштво у клупче се скупи а најтоплије je у средини клупчета. Спољашња хладноћа чим је већа, тим више спољашње пчеле приљубе се према центруму, тим мање бива клупче, тиме је мања способност кретања, тим на мању површину делује спољашња хладноћа. У тој околности лежи кључ који нам отвара очи да сазнамо, зашто је на јакој зими мањи потрошак меда него на благој. Мало зимско клупче условљава мали губитак топлине пчелињега друштва, а cahe је рђав водић топлине. Велика већина пчела скоро је непокретна, у стању потпуног мира; пчелиње друштво спава и потребује минимално узимање хране. У зимском клупчету је топло, ако је плодиште стешњено тада она пара од пчела ухвати се на поклопац и зидове кошнице, тада је унутри влага и испаравање па је ваздух тежак, у загушљивом ваздуху осећа терет читаво друштво, пчеле брује, а ми кажемо да пчеле трпе ради недовољне

149