Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

Бош 44 43 Боє Бра Босшъка, Б еіп фгяцепппте, поюепіетїпае. Еосііъков, ва, во, в. п. кита, 23а[ї1Ь їішіг, Ьазііісі. Боеиок, т. уібе босилак. Ебсна, і) Вег ®с§па; 2) Ьа§ йап& -Зђо§піеп: ,,Те ]е шад>е на Босну поносну „И честнту Босну полазштіи ■„Од честите Босне каменитеБосбног, га, го , у зедну ногу обувей, а у другу бос, пиг яиГ еіпе'т ЬеЕІеІВеі, аііего ребе пибиз. Босоттьа, Б ОЗаггй§гдЄеіС, ребиш шібііаз. Ббетан*, ш. і) ШМопепдагісп, Ьогіиз реропиш; 2) їШєіОПЄП (еіі?(ї, реропез еі ап§игіае. Бостанйште, п. ©Н, гео еіпЗДМопсп» даНеи деггеСеп , Іосиз иЬі оііш реропез заіі егапі* Ббсгпанов, ва, во, н. п. С]езме, 9їїеїс>г ПЄП=, реропиш. ЗБостанріра*, т. Ьси ’Жеїопепдагіпег , Ьогіиіапиз. Бостані^н]и краставце продаЕашц. Ббстн, бодем , у. ітрБ (Бефеп , рип§о. Ебсугп, т. і) Бода у Срп]ему (упцече у Саву ниже Раче). 2) село на ушо* ну ше воде у Саву. Ббца,і’ еіпе ®Га(фе ('ВсиісШе), Ь§епа. Ббца, і', сіпе {ї е ф е п. О е )рРап$е, ріаиіае рнп§епііз §епиз. Еоцаіье, п. біт. в. бодегье. Бсцатк, ат, біт. в. босхпи. Еоцкаіъе, п. біт. в. боцавье. Б цкати, аш, біт.». боцати, ЗЗсцмац, т. Ваё Зіафђі'ОЬ ВНереп&гоі, рапіз ГтБатіз. ЗЗбцнуши, нем, V. рБ еіисп ©ііф де* Ьеи, рни§о, Ббш*, празно’, ІЄЄГ, уасииз (іт Зїіпд* Сріе!). сі'. прсгпен. Б6шари]а*, уібе ис]ечак. Бошкаіъе , и. сБ прстен. Ебшкаши, ам, у. ітр. с Г. прстен. Ебшко, ш. еіп ЗЛаішвпате, потеп уігі. Ббшнугпи, нем, V. рБ сі'. прстен. Бошіь’ак, т. Всс ЙЗо§пІег, Возииз Ііото, Бошгьакіп-ьа, { Ї ы Босаика Бошіъакуша, і. ) Ббшхьаніш, т. Ьсс ЗЗо§ііісг, Возтіз : „банко гледа Релу Бошіьаннна —■ Бошіьачнн, на, ко, і) Вег 83о{і«іег, Ьозиогит, 2) абу. пай) 2ІСС &ЄV ІО0(; = ИІСГ, тоге Ьозпогит. Ебшча*, 1) ЗВІсРеЦиф , туоіисгшп а) ©фііс$е Вег Зтаиси ((упігіиф), ргаестсіогіит. 3) Вес (еіп(1е (ІігЕІ[фЄ 2а = ђаВ, пісоііапаё §епиз оріітиіп. Бошчалук*, т. ©е[феп? ВСШ >рет&, $о[еп', ©(їіітр[«іі, бо«ит атісіиа; ,,А ]ђевоіка єедам бошча,\ука, • ,.Ннш су ткани ішши су предени, „Ни у ситно брдо уЕођени, „Већ од чиста злата салевани Брабоаак, н.ка, п. еіп Йіідеіфеп Зіе* дСпЕоСІ), дІоЬйігіз зіегсогіз саргіпі. ,,Стара баба у бработке гата: ми синди, све су гола говна. Брабоааае, и. &аё ЇЇНіб’еп Вег 3*-е9в ^ - саргае сасаііо. . Брабигьати, ам,' у. ітрб тІ|Ъіі (воії Вег ЗІВде) сасо (бе сарга)-. Брав, т. 0фа(віе|), ођпе $Кйс!(тфі аи^ @е(ф1ефі/ оВег ШіеV, ресиз, оуез. Брава , I Ьаё ©фІс{і, зегга. Браваіье, и. Ьес ©фаї'ёданд, іпсеззпз, иі оуіз езі. Бравати, авг, \у. ітрЕ ићи б.ез па^ вхетп као овца, деђеп шіе еіп ©фаї, гії оуіз івсёбо. Бравац, вца, т. і) уібе вепар. 2) іШаппёпате, потеп уігі. Бравцца, Б біт. в- брава. Брав.ъй, л.а, ле, @фйр , оуіііия. Бра'вче, чеша, п. еіп 0ІІІЛ ©фа{, оуіс.иіа, Бра’да, Б: і) Вег ЙїйИ , ЬагЬа. 2) Ва§ Іїіпи, тепішп.3) кукурузка, Вес ат Іїи!иги$, ЬагЬа геае. Бра’давіп;а, Б і) ђіе ЗВац^е, теггиса. 2)на СИСИ, ВІЄ ЇБпіГггоагзе, раріДаташтае. Брадаіье, п. Брадат, та, то, багіід , ћагЬаіпз. Брадати, да^у, у. ішрБ ш. р куку. рузи. Ерадва, Б ЗішшегавБ азсіа. Брадкётина, Б аидт. в. брадва. Брадвифа, Б біт. в. брадва. БрадвСрина, Б уібе брадветнна. Брадёпшна, Б аидіи, в. брада. Брадпћи, т. рі. і) сааго у ово] заго. негпки: на^о тийе . браднйе, бігш’ брадийа усточийе, виш’ усточийа. носочийе, виш’ носочийа гледочийе, вши’ гледочайа челочийе, виш’ челочийа Гоіко краше врайа (т. р брада, уста, нос, очи, чело и чешал> у коси). 2) село у бадру. Брадпца, і’біт. в- брада, івасСІеІп, ЬагЬіба. Брад ,’рина. Б уібе брадешана. Бразда, Б Віе5‘игфе, ііга. Браздити, им, у. ітрБ градишн бразду , їпгфеп, зиісаге : ,,Бра‘зду бразди, воду мами, Бра)а, т. (Рес. и Срем.) уібе браіо: Сен су болесни, осим килавога 6ра]Є. Брб)ан, т. х) ійгиВеі' («еійгаиііф $и еіпет цтениВе) Баієгсиіиз, г) Жаітё» няни/ машец уігі,