Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

і75 Жик Житп Жйко, т. (Ерц.) Ьур. ». Жггван. Жила, Б. і) Ьіе ЗІЬес, уепа. 2) Ьіе ®иг» §еі, габіх. 3) волоска, или овнуіска, Ьес (сОф(еп=) $іетег, пегупз. Жилав, ва , во, аЬегід, уепозиз. Жилшпи, ни, V. ітрБ. н. п. крме, гп. ]. везати му с.тражгьу ногу изнад ко.ъена, да не ложе б)ежати, Ьаб йпісдеіепї цпСегбіпЬеп (5. 25- Ьет ©фгоете ат ђіпіегп §ибе, Ьа$ еб пісіф Ьауоп (оіи'еп {оппе), іпіегіідо ресіет (зиі БидШуае). Жилица, I сііт. і) Ьаб ЗІеЬесфеп, уешііа. 2) ЬІе сігІПЄ ©ПçѲ, гайісиіа. Жило, т. сіп ОТадегег (Ьет таи Ьіе ЗІ?ЄГП Г1еђі)/ тасег. Жиъ’ае, п. Ьаб ІШегбіпЬеп, іиіегіі§аІіо , сБ. жплити. Жнока, Б. нао малагредица, што се Нїїі више прпьн]а по роговтіа у куфа и у други зграда, Ьіе Єаі(е', аззег. Ж'очеае, п. Ьаб Саііеп (Ьеб ©афб), аззегиш аШхіо. Жпочигаи, нм, у.ішрБ. прибіііатн жиоке за рогове, їаСіеп, аііідо аззегез. Жир , ш. Ьіе (§іфеіп , §іапсіез : крупно брашно нао жир (а сптно као П)ена). Жіірріье, п. Ьдб )Ша(1еп тіі ©іфеіп, за§іиа діапсіагіа. Жнригаи , им, у. ітрГ. н. п. свиіье, тіі ©Іфеіп таіісп, §ІашііЬиз 5а§шо. ЖГрка, Б. Ьіе ©іфеі, діапз. Жирбван, вна , но, і) тіі: Оісђеїп де= та|1еі, дІапсііЫіз задіпаіиз. а) година, еіп ©іфеііайс (іспфіЬас ап ©и феіп), атшз §ІатііЬиз і'еііх. •Жиро’виица, Б. плата за свиіье шшо ]еду жир, Ьаб (ііфеІдеІЬ, ресшііа діапбагіа. Жнрчица , Б. біт. у. жирка. Жігтак (сотр. жкЕії) , тка , ко, тібе жидак. Жчшан, тна , но, геіф ап ©еІгсіЬе, 5. 93. Ьаб Зађг, апшіз Бгитепіо іеііх. Жнтар, т. Ьес ©еігеІЬсђапМес, Бгитепїагіиз. Жншарица, Б. н. п. лађа, еіп ©еігеіз Ьеіфі^, пауіз Бгптепіагіа. Жіітнн, на, но, ©еігеіЬе=, їштепіагіиз. Жііто , п. і) ©еігеІЬе , Ггитспіит. 2) ‘ЖеІ.іСП, ігііісит. уСрбирі, у Боснн и у Ерцеговшш, жіігпо се зове сваки ус]ев, од кога се обично брашно мел>е н л>еб іунцєсн (н. п. шеннца, ]ечам, кукуруз, овас, раж, ел>. да, про]а, крупннћ и ш. д.) ; а у Срп]ему, у Вачко] и у Банату (особито по варошима) само шёницу зову йшшом. 3) испод жнгоа (т. ). Жит Жрв і76 бгшішао), ђеішїіф, аи[ еіпеш Ѳфіеіфе ЮЄС,Є , сіат. Жишбми.ъпй (Жшпомшшьпф ?1, т. намасгпир уг Ерцеговинп (може бити да ]е сад'и пустР). Жі!ца, Б і) Ьег 5аЬеп, Шиш. 2) Ьес ©гаі, Біиш шеІаШсат (і'еггешп, аигеит). Жицнутця, НЄМ, V. рб. еіпеи @ігеіф »ес(еёеп (пн! еіпеш шС^егшггідеп І5бг* рес), тігда регсиііо. Жйча,;Б. х) І5аф ат Гт?еп И(ег Ье§ ЗаЬаг, іттеіі Жешнида. а) Шо|}ес ак Ьес 'Жосагоа: ,,Да впдшпе Жичу на МораЕН „И на Ибру вншё Карановца Жичііна і. уібе жидина. Ж.ічица, і. біт ». жида. ЖГнжб по.ье, п. ©бепе уоп Жича (код Жешнцце). Жіігака , і. еіпе дГййепЬе іїоЬІ'Є , рпша, Жингчица, Б. біт. у. жїішка. Жлеб,_ т. (Рес. и Срем.) уісіе жлп)еб. Жлебпгпи, нм, (Рес. и Срем.) уібе жли(ебііти. Жлёб.ъеіье , п. (Рес. и Срем.) уісіе шли* ]"еб.ъетг>е. Жлезда, Б. (Рес. и Срем.) уі<Ь:жлні'езда. Лхліуеб (говорисе иждлиіеб), сн. (Ерц.) дрво ископано, као корйшо , ше вода нде йіш, Ьіе {Кіппе, саса'із. Жлиіёбишп, им, у. ітрБ. (Ерц.) 511 ЄІ» пес 9їшпе аибђрбіеп,.ехсауо, Жлиіёблбн>е, п, (Ерц.) Ьаб ЗіибфбђГеіъ ехсауаііо. Жлиіёзда, Б. (Ерц.), Ьіе ЗР)піі"е, §іаткіпіа. Жлйца, Б. (у Ерц.), Ьес 8брГ, сосЫеаг. Жлйчица, Б. біга. у. жлпца. Ніл>ё (Ерц.), асд, ііЬе!, гпаіе: „Жіьє га С]еліі гари Српске во)воде! ,,Жл.е га с)ели, и вино попилитЖміірав, Ба, во, Ыіп^еІпЬ, пісіапз. Жмпраае, и. Ьаб ©Ііп^еіп, иісиііо. Жміірагпи, ам, у. ішрБ ЫіідеІП/ иісіог, социіуео. Жмііре, Б. рі. і) чварціі, уісіе чварак, 2) од масгап и од брашна као жатка цнцвара, еіпе Лсі ЗКеђІГреіі'е, СІЬІ Багіпасеі депиз. Жмура, Б. Ьаб ЗЗІіпЬеБиііі'ріеГ, Ьаб'ВГіп^е’ішаибфеп, туіпсіа, сБ. сліі)епп віпш. Жмур.єіье, и. Ьаб 2іидеп» соисіизіо осиіогит. Жмурёйкё, тіі уесЬипЬепеп ЗІидеп, осиІіз сіаизіз. Жмуригаи, нм, у. ітрБ. Ьіе Зіидсп зи» ђаіїеп, сіаизаз (еиео осиіоз, Яііьётіі, ем , уісіе жети. Жрваіь, віьа, ш. Ьіе УрапЬтГфІв/ гаоіа ікапнагіа. Жрвіьаіье, и. Ьаб 'ЖађГеп ап Ьес^апЬ» ШІІ^'Іе, тоііііо тоіа таииаіі.