Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

»85 Зав Заветина, Р (Рес. и Срезт.) уібе завіешина. Заветоватнсе , ветуіезісе, (Рес. и Срем.) уііе завіешоватисе. Завешрина, Р (Рес- и Срем.) тісіе заБ]етрина. За'видети, днм, (Рес.) з'ісЗе завиђетіг. Завидитн, им, (Срем.) уііе завифети. За'видліив, ва, ео , пеіМ(с6 . іпуісіиз. Завпђети, дим, у. ітрр (Ерц.) коме, еіпеп ЬепСіЬеп, іітсіео, Зави.іаіье, п. Вйё 53еі'6іпЬеп, оЫі§аііо. Завіііати. азі, зт. ітрр весбт&еп, оЫі§о. Завиіатн, ]ем, V. рр ђсиГеп, ехиіиіо: „Злвиіала три зелена Бука Завч]ач, т. і. ц. заво]. За’виличипш, изт, у. рр н. п. кон>а, ђаїреш , сзрізіго, ђеп $аІ|(ег|їгі(ї Яаії ђ&§ @сЫ((её апГедеп. Завин, на., но, (у Сріг|ему и у Бачко]) уісіє заовпн. Завираіье , п. ђаё ІІт!)Єї(фгоеі(Єп , уаааііо. Завирашисе, ремсе, V. г. ітрр (Іф итг ђегісеі&еп, та§ог, егго. Завири'ваіъе, п. ђа§ фіпеіпіе^еп, іпігозрескіо. Завнривати, руз'ем, у. ітрр ђіпеІП(е'оеп/ іпігозресіо. .Завнршіш, им, у. рР ђіпеіпЫійсп, іпІгозрісіо, Завист , Р ђес 9ЇЄІЬ, іауУіа. Заві'так, ка, т. еШаё еііідсГОІсїеШ§, ге5 піУоЬіі а. Завитн, би]єм, V. рР оегбіпЬеп, оЫідо , еіптійеіп , оЬуоіуо. Завіішлатн, ага, у. рР (фгоіпдеп (шп 5И Гф(еи5егп), уіЬго. Завица, р сііт. у. зава. Завича], т. міесто, фе се ко родію и навішао, Осі, гоо шап деђогсп гоогЬт, ітЬ гоосап таи (іф дсчзођпР ћар яоішн паіаіе : н клусе и говече тежп на сво] завичаз ; ,,СБогозі землю, сБогом завнчаіуЗавита, т. ®їагт§пате, потеп уігі. Зав;ерак, рка, т. (Ерц.) іп ђет ЗІЦ» сђе : триста му завіерака! Завз'еритисе, имсе, у. рР (Ерц.) коме, деіо&т, зрошіео. Зас|ес , т, (Ерц ) , Е>ег ©огђаид, уеіит. Зав)еситіг, им, у. рР (Ерц.) н. п. ђево]ку (кад се уда]'е), шпђапдеп, теіо. За'віеш, ха. (Ерц.), ђаё ©еПіђЬе, уоІит: зав]ет учинити, или завіегповатнсе. За'віетан, тна, но, (Ерц.) ђигф СІп 05еIІ!6ђе деЬипЬсп, уоіо оЪзігісіиз. Завіешина, Р (Ерц.) ђаё ѲеІіі&ЬетаГ, сопуіуішп уоіо зоіиіо. сР зав)етоватисе, Зав]шіоватисе, туісзхсе, у. г. рР (Ерц.) Зав 184. (Іф »Єгїо6гп , уоіо 8е оЬзігіпдеге. Некя се завіетуіу (у болесшп, или у друго] какво] неволи), да не )еду ріібе никад у пешак и у сріцеду’, неки да посте понеђелник, пли чптаву неі^елу дана каквозі сведу (као н. п. св. Сави, св. Аранї>елу, св. ПеткиПараскеші]и, Богородичпну покрову), или да светкуіу какав дан. У Срби]и свако село изіа по (едан дан, кога славн и светку]е (и то обично бива лети: од васкрсешца до Петрови поста): скупесе сви селаци (женено и мушко) на какво брдо, или на друго лишено зцестр у селу : ту изведу сво]е при]ателе, ко]и им д'оїіунз друице села, идозову попове и калуђере ше чате зюлитву, св]ештаіу ахасла и свете водицу, па се онда діюну сви, с крешовизіа и с иконазіа, по полу (по жішшма п по ливадазіа), а і)Єшшо и од куйе до куће; потозі . дофу опет на оно зцесто, па он^е ручаіу и читав се, дан чаоте, игра]у и піеваіу. Таково се веселе по Браніпіеву зове заветина (а]'дезіо на заветину ; сутра ^е заветина у том селу), а у Радру говоре: носити крста (крсте?), иликрст о н о ше (они што иду с крспювима и с иконама по полу и по сеЛУ)- У Трши&у, фе сам се )а родію, носе крста други дан тро]іічнна дне: „Колико се ]а заклпн>а н зав]етова, ,,Да не пїііезі рУ]на Бина ярп)е ракіце, „Да НЄ ЛубіІМ уДОВНЦе пріЦЄ ђЄБО]КЄ, „Да не ]аше»і врана коіьа пріуе не Іана Завіетрпна, Р (Ерц.) еіп 0іУ, ђег де* дгп Ьеп ЗБіпЬ дсдфесі і|Т, Іосиз а зтеаіо Іиіиз. Завладатп, ам, V. рР ессЬбПі, іи зиагп роіезіаіет геЯідеге. Завладичити, нм, г. рР 5ит ІБі[ф&( пзгіђеп, сопзесгд ерізсориш. Завладнчитисе, нзіее, V. г. рР 51:111 (фо) дегоефі шгі'Ьеи , сопзесгог ерізсорпз. Завлачеіье, п. Ьа§ $іішп5іг()еп, фііи еіпіїссїеп, іттіззіѳ. Завлачитн, им, V. ітрр (ппетреДеп, ігатіііо. Завлачитисе , имсе , т. г. ітрр (іф ђіп= СІПдІСђеП , ігатіио те. Заводитн, нм, V. ітрр і) ђіпіег с(шаЗ (йђгеи, сіисо розь— 2) і)ег[йђгеи, «еііисо. Завбфбіье, п. &а® -§їпіеДіфгеп, Ьае 23ег= (йђїСП, зесіисііо. Завбжеіье, и. Ьа5 Зепїеп (Ьс§ ©фір)