Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

Зад Зад Заж іді За дрмашиее, амсе, V. рі, іїЬ(Ь(п, еопїгешізсо. Задрббшпи, им, V. рі. ет&гбфеіп, іпІего. Задромбу'лашн, ам, у. рі. Ьа§ 35гиш= еіі'еп, (Ьіе іШаііиготтеІ) егібпеп 1а(» Сен, ітреііо сгетЬаіит. Задруга, І фаивдепоССепСфлїб (іт Я3е= деиі'а^е Ьес е і и § е I л е п §атШе), ріигез їатіііае іи еабеш. сіото (тоге йегЬісо). Задружан, жна, но, піфі еіп§сГп Іт -С>аи[е, тадиа зиогпт зосіеіаіероііепз. Задубитисе, имсе, т. г. рі'. (їф еіпагси Ьеп,уеспеСеп, беі'осііог. сі.задупстисе. Задувавшее, амсе, V. г. ріг. 'Ееифсп, апћеіо, Задужбина, і. Ьіе Сготте ®іг(іітд , тошшепіит(?). На]вефа ]Є задужбина начинити иамасшир, или цркву, као шшо су Српскн цареви и кра.ъёбії градили; погпом ]е задужбина начинити Фуприіу на какво] води, или преко баре ; калдрму по рђаву пушу; воду довести и начинити близу пуша '(и то се каже грады т и, и начинити —• себи задужбину); усадити или накаламиггш воФку блпзу пута , гладног наранншн, жедног напороли, голог ођести (но обо се каже ч и нити, и учинити задужбину) и т. д. Турци и данашаидан граде и чине све ше задужбине. Млоги бегови Босанскга надгледа]у и оправ.ъаіу чесме И ФуПрИ)Є ПО Србіірі, КО^Є Су Нзиови стари приуе стотине година градили, као н. п. РустамбеговігФ из Зворника Дугу чеспту у Тршифком полу, и други некакав (Босанскд бёг) .Тадранску Фугірп) у пзмеђу бЬешнице и Липницё. Такове задужбине други не сммде ни пошто оправлати, него она] чи)е су од старине. „Да ви знате наше намастнре „Славна наши цара’ задужбине ,,Да видите днвну Студеннцу, >5Не далеко од Новог пазара, ,,Задужбину цара Симеуна ,,Прву бабо саградио цркву, „Красну славну себи задужбину. Задужііваіье, и.'Ьаё 23ес[фиІЬеп,’оЬаегаііо, Задужнваши, жуіем, у, ітрі. »ег= СфиІЬен, оЬаєго. Задужіїватисе, жу]емсе, V. г. СтрГ, Гіф »ЄсГфи1Ьен, оЬаегог. Задужшші, нм, у. рі' »ег(фи(Ьеп, еЬаего. Задуаштисе, имсе, у. г. рі-. [іф ГфиІЬеп, оЬаегог. 13ч Задупстисе, дубемсе уісіе задубитисе. Задушнй, на, но, н. п. неђе.ъа , по» нё^елник, Ьіе астеп ®ее!еи апде= ђеиЬ, бейтсіотит сі. задушнице'. Задушнице, і. рі. Ьег 21гтеп = ©ееіеи їад, соттетогаііо іеФшсіогит. Праве су задушнице у субошу уочи месни доклада (и она се сва не^ел>а, зимеђу би]еле и себичне, зове з а д уш на н еђ е.ъ а). Онда обично сваки човек свима вхршвима сво)им, ко]е он памти, или яма записане у чтпули, начини по свиуеФу Бошшану, па све ше свпіеФе сасшавк :у їедну руковеш и запали гае изгоре мртвима за душу (аля наіпріі]е мора свакоме нами]еняти : ова оцу, ова матери, ова ђеду, ова баби и ш. д.). Ако ли ]е близу намастир или црква, онда се ше сбк]єФє однесу шало, и сваки ево]у читулу да свештенику ше све мртве спомене на служби; и шу онда сваки сво]'е свіцећё запали кад свештеник стане спомнааши. Пошом, -кад свештеник све мршве спомене, заіђу фаци, с леђеном воде и с когпарицама , ше сби]єФє погасе и покупе (П0СЛІІ]Є калуђери, или поповп, граде од н,н друге свиіеФе и пале у цркви). На неким міестима иду на задушнице и на гробле с повові, ше и он^е спомшку мртве, чате нм молитве , пале свиіеФе и ди]еле за душу. Зађёвб]'чшпнсе, имсе, у. г. рі. (Ерц.) і^ат ОЛаЬфеп ђесаиюафі'еп , іи риеіІат абоіезсо. Зађесшн (говорпсе и за^енути) , ђенем, V. рі. (Ерц.) реФеи, роио. Зађестисе (говорисе и зађенушнсе), ђенемсе, у. г. рі. "(Ерц.) ^{ІеЬеп, ђппдеи ЫеіЬеп, абћаегезсо ; „Зађе ]0] се купина „За свнлену кошулу Заерёзити, им, у. рі, намешнути ерезу, ^иЬіїіеІи, Ьеіі 2і)іігііаЕеп' 5ц» юесТеп , оініо. зегае гера§иіаш. За'ёчар, ш. ЗЬиіпеи еіпег ©іаЬі атЗи* СатшепСІир Ьег ЬеіЬеп їітоіЗажагрити, им, у. рі. т. у. очиліа , §еиес |‘рейі)еп аіиЗ Ьеи 2ііідеп, і§пеіи ]асиІог ех осиііз. За’жалнти, им, у. рі. 2еіЬ етрриЬеп, ае^ге ічсо і „ПІевала би ал’ не могу сама, „Драгог ми ]’е заболела.глава , „ІІак Фе чуліи па Фе зажалишп За'жвалигпи, им, у. рі. Ьет ^Н’еі'Ье Ьа» Ццігі'ііті тіі Ьег адаігсес «ег» ЬІііЬеіІ, сарізіго шепіиш оЫідо ециі.