Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

аЗі Зид Зиф Зйдине, 1. рі. ЬяЬ ©етаиег, 2}?йііег= ГОЄі'Ї, Ьіе 2ГІІПШЄС, гиіпае, гисіеіа. Зіц'амет*, ш. „Ос]е&и ћу бегом зи]амете Зи]ан*, т. уібе штета. Зи}анитк, иіч , уісіє шшешовашп. Зігіаае, п. Ьяё Шійиіпрп = )еіІ = ђаЬеп, ©сфпеп, ћіаііо. Зніати, ам, т. ігорБ дсфпеп, ћіо. Зи)афеш*, ш. (у Србирі и у Босни по варошима) уісіе част і. Зіцев, т. (Ерц.) і) Ьіе й«(]гпипд Ье» ШіипЬе», ћіаііиз. 2) Ья§ ©яітеп, Ъіаіиз. Зашао као зи)ев по че.ъадма (у прішоЕіііетті).3) Ьеі &еп ЧВеЬегп, Ьіе іЬеіріітд Ьег Йегге, Ъіаіиз зіатівіз: оболики тли зи)єб (кажесе жени, дигнувши ногу, кад ]е нафе ко фе снуіе" префу). Зи]ёваіье, п. (-Ері;.) Ья§ ©а()ПЄП, озсіїаііо. Зиіёвати, ам, г. ітрЕ (Ері;.) дсфпеп, 05СІІ0Г. Зфёвнупш, нем, V. рГ. (Ері;.) еіпшађї дсіђпеп , Ьіо, Зііле*, і. рі.(сш.) Ьіе 2еІГег, Ьеі Ьег ГІігїіІфеп ШЬирї, Ьіе (§рт&еіп, сутЬаіа: „Уставите знле и бори]Є „Стаде ]ека зила и боріда Зима, і. і) Ьег ШЗіпСег, Ьіетз. з) Ьіе 5Ш(Є, ћгідиз. Зііми, іш Жіпіег, ћіете. Зимина, і'. ©фігеіп оЬсс 9їіпЬ, Ья§ )їіг Ьец 2Біп(егђаиёђаи де[ф[пфіеі' шігЬ, сагпез ресшіі* тасіаіае рго ћіете. Знмитн , іш , уісіе знмовати. Зймни, на, но, ШЗІПІЄС = , ћіЬегпиз. Зшуібваіье, п. ЬяЗ Іібесгсініегп, ЬіЬегпаііо. Зимбвапш, му)ем, у. ішрЕ и. рЕ. ііЬег* Цмпіепі, ЬіЪегпо. Знмовник, т. Ьег ЇВіпіегяиТ'епіђаН ЗВіпіепінасііес (Ьес Зїйиђег), ЬіЬегаа ргаесіоиит : „Снн]ег паде, друміг западоше , „Планане се снфегом завише ; „По гори се однши не може: „Да тражішо себп зимовника, „Ђе Ее кори -зиму презимити —■ Зіімозелрн, і', Ьаё Зттесдійп, 33$іпЬег= ргііп, утса тіиог Пііш. ЗимГске, ] Й1Є^П гЬтіег, .Ьао ћіете. ЗимушіыТ, іьа, іье, уоп Ьіе[ет аВіп* [сс, Ішріч ћіетіз. Зйнути , нем, у рр. даћпеп, озсііо. Зипараше, и. Ьо§ дгійіЬІоіе ІНеЬеп шіЬ ©Ліереп, уосііегаііо. Зітарашн, ам, у. ітрГ. ођпе ©пшЬ ісіП'йђеп , уосііегог. Зііфт*, т. Ьег 9іи(5 іп Ьег 2а(іа?г6ђге, їиіідо швоиапае: црно као зпфт. 3)а Злв 2З2 3]а'»е, уі<3е зніаіье. 3]ати, з]агуі, тісіе зиїатя. 3]ёнпі;а, і'. (Ерц.) Ьег Дидар^еГ, рпріііа. Зламрае, п. Ьяё Ш-еіђгоаОсс рііг еіпе ЗВёфпегіп , адиа Іибїгаііз : ошишао по зламеае. сб водица. Зламенован>е, п. Ьаё 35е[ргепр?п шіЬ ЗУеІђшарс , ІизІгаііо рііегрегае. Зламеновашн, нуіем, у. ішрћ. и. рћ. тіі ©сіђгоя[[ег Ье[ргепдеп, Іизіго риегрегат. Злата, §-гяиеппяше, потеп Ретіиае. Златан, гана, но, доІЬеп, аигеиз. Злашана, §еяиеппяте, пошєп іетіпае. Златар , т. Ьес @ОІЬ[фтІЬ , аипіех: „Злашари Ее доЕп, „Прстен саковати, „Бураіу позлашнтн. Злата'рев, ва, во, Тђеё ©оІЬГфші&І, Злагпаров , ва, во , ф аигійсіз. Злашарскн. ка, ко, і) ©оІЬІфтіЬ =, аигіћсит. 2) асіу. пяф @ОІЬ(фтІЬ* 2ІЄІ, тоге аигійсіз. Златиган, шуі, у, ітрі. »егдоІЬеп, іпапго. Златка, ї. §саиешілше, пошей і’етіпае. Злашко , ш. Шіяпп§пяте, потеп уігі. Зла'шшіца, ї. т. муа, Ьіе '§[еі)фг РІеде, пшзса сайаУегіиа Ьіпп. Злато, и. і) Ьяё ©СІЬ, аигат. з) (сш.) злато материно, т. ^ фево^ка : ,,0] фево)ко злато материно „П)евни, п]евни злато материно „Остаде му злато непрошено Злато]е, ш. Нова млада не СМИ]Є (од стида) ннкога у ку&и зватк по имену : зато ]е обича) да она , по шшо се довєде, свим куЕанима (мушкоме и женс.ком) нафёне нова имена (само за себе); тако н. п. некога зове (старое фепшЕе) т а. т о м, неког бабом, неког господи н о м (]ели отишао господин да доћера свиае?), неког февером; а млафе братом, зла. шо]ем, соколо м, м и л о ш т о м, мило іпцом, и т. д. жене го. спои, мамой, наком, снаш о м, и е в о м; а фево]ке у б ав нрм, лепой и ц о м, секо м ,гос п б ф и ц о м, г о л у б и ц о м,. и ш. д. Злапюкос, са, со, доІЬђяаЙ§, аигео егіпе: „Улоено Сосу златокосу Злашикрили, ла, до, (ст.'; : ©оІЬдсЙндсІГ/ аітеіз аIІЯ : „V іезеру угива злашокрнла ЗлаЕен, на, но, доІЬеп, аигеив, аигаіи.- , сі'. златан. Злаћеіъе, и. Ьяб їБегдоІЬеп, іпаигаііо, Зликовац, вца , т. Ьес ^Зс|ешіфі, Ьоню педиат, ітргоЬйк. Зло, а, Ьй& ЦеЬсі/ таічш.