Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

2^9 Дас Даш Дасёница, Д. пот. ргорг. еіпе§ ^ГіГ§её, Ьег дна Ьет ЗгііЬпіЕегдеІпгде Дотті. Да С оное, ва, БО, (й)фел-, Дгахіпеиз. Да'сеновац, Еца, т. еііг @{фейі1а&, Баси! и5 Дгахіпеиз. Дасёновац, вца, ш. Еарош у СлаБонирг. Дасёновача, Д. Ьег (§іфепргйдеі, Дизііз Дгахіпеиз. Дасёновіша, і'. Оі'фспђоіз, Іі§пит і'гахіпеит. Дасён>е, п. (соіі.) (5[феп&аите, Дгагіпі. Дасйк, ш. Ьес 2!е[рептаІЬ, рориіеїит. Дасияа, Д. і) Ьіе 21еіре, рориіиз. 2) ^гаи= еппате, потеп Дешіпае. ДасняоБ, ва, во, 21е[реп», рориіеия. ДаспкоБац, вца, т. і) Ьег ЗІеГреиртб , Ьасиіиз рориіеия. 2) Зіате ЄІПЄС €ІиЄ(= 1е іп Лозница. ДиСиновача, Д. Ьсе ^ІеСрспроФ Дазііз рориіеиз. Да'сшіовина, Д. Ьа§ ЗІеГрепђОІі, Іі§џтн рорціеит. ДаснчпЬ, ш. еі-ПС ІШіде 21е(ре, рориіиз рагуа. Дасичцца, Д. біш. и. ]асика. Дасле, іасала, Д. рі. ) Ьіе Іїсірре, ргаеДасли, ]асала, 1'. рі. ] зере. Дафна (Таена), Д. еіп 'ЖаЬфепиате, погаеа уігдіпіз (и- сі. Іисісіа). Даспра, Д. Ьег 2іГрег, ііиті депиз. Та’спре, при, і’. рі. 2ІГр?гп , @е1Ь, тіті. Даспрёнп, на, но, н. п. кеса, ©еІЬ*, питагіиз. Дасприца, Д. біт. и. іаспра. Дастреб, ш. (Рес. и Срем.) уісіе ]астри)еб. Дастрёбаст, та, то, н. п. кокош, дерегДагб, соіогія уикигіш. Дастрёбац, пца, т. планпна у Србпрі иза Крушевца. Дасгарёбуша, Д. (асшребаста кокош, еіпе дереі'їтгђепе 4РС11ПЄ, §аіііпа соіогіз уикигіш. Дастрпіеб (рі. ]астребоБи), т. (Ерц.) Ьес (ДрйІ)ПЄ1>) @С1)ЄЕ, уиііиг. Дасгаук *, т. і) Ьаб Йі[|‘еп, Ьег ЙЗоГіїег, риЬ'іп'ит. 2) дрсо , шшо сторі по осовішіі (код кола!. 3) Оаб Фдр’сп (сі* нс 21сі йоіо = 2<т$, пгеі|і іи хЕггаЬСеп), сћогеае депиз. ДастучиБ, ш. (Ііт. у, ]'асшук. Датаган, т. колики нок, еіпс 2Ш ДМг[ф= їапдееё , сикег ша]ог. Да'шак, т. Ьег (КпебёР) ^еГ)Іес, гесеріаІог Іаігопит аиі і’игиш. Тати, іаціеаі, у. ітрД. геіісп , едико, уеЬог еаио, Дашка! іиіег]. ЬегЗІгте! шізеііиз, остао сиротан, )атка! Дашо, п. еіп Хгирр ХКіде!) адіпеп ауіиш. У ]ато цолубе, да те кобац не о. дьшсе. Дау Зеб 28а Даук, то. Ьіе ЗВе§ЇІаде, Іашепіаііо. Даукан>е Оа’укаіье), п. Ваё ©с^Еіадеп, іатепіайо. Дау'каши (іаукадш), іаучеаі, у. ітрГ, гое§Шадеп, іатепіог. Даукнутн, нем, у. рі. ШС^ ги|сп, е]и1о. Да'іриіа ■*, і. Ьіе (йпігс 55е{ђ5гі1 Ьег 2йс= їеп , Ьога дріілЬа огапіі Тигсапгт. Дачаае, т. Ьаё Х$сі1ас?еп, уігіит. Бг^ тлііо. • г Дачашп,. ам, у. ішрі. {ійеієі; івегЬеп, уїгез авзипіо. Дачііна, і. Ьіе ©іагЕе, іогіііибо. Дачмен, т. 1 (о^Гесг. Ьіе С5ег)Те, Дачмнчак, чка, ш.{ еіп ЗІидепйбеі). Даша, т. (Рес. и Срелх.) уіДе Дашо. Дашайй, ка, ће, ЗІеІІ*, еіриїЬаЬогіцз, сі'. (аайхг. Дашмье, а. (по Сріі]ему, ііо Бачк. п по Бан.), Ьй» ЛеІССП, е^ти^іо, сі. ]ан>е. Да'шити, нм, у- ішрД (по Срп]ему, по Бачк. н по Бан.), геііеп, есрііо, сД, Іати. Дашо, т. (Ерц.) Ііур. у. Даков. Дашшерпца , Д. еіпе ^>і§р«(1«( ап Ьес Зипде, іт 'ДЗіІіпЬе, ризіиіа іи ііп§иа, іп оге. Кад іашшершра изііђе коме на іезпку, онда кажу да ]е неко налагао нетто на іьега. Ано )е ]аштерица, с десне. стране, онда ]е мушко налагало; ако ли )е с ли}еве, онда )е женско. Дё, і) і)і, езі. аВаші ]'е ипЬ іваіт іесні зі! (геіреч ђаі, (іеђе Ьіе ©гаттапг. 2) ііс, еаш : ]а сапт ]е ви^ео. Дёб, іп. і) Ьег ®аашс , зешеп, зошіпіига (одеірпа). 2) Диіиііо (дап} еідепйіф Ьес іВеііфІйї). Деба'ае? ц!'} &ег 1и1иІІ°' До.баошіца, Д. Ьаё 'ЗогЬеЦ, Іирапаг. Дебати, бем, у. ітрД. Ье(ф[а(еп, Диіио. Дебао бн гу]у у око. Дебац, ]епца, ш. Ьег-ригес, ДиЕиДог уаІЫпз. Дебеіч, ш. Ьег ЯЗеІГфГй^СГ, Диіиепз. Дебачина, Д. Ьег ЙеііфіаІ, ДиІиСіо. Дебнтисе, шпсе, біш. у. іебашпсе. Ко се ]ебн, ЛИ]ЄПО се гледн. Добица, і'. Диіиігіх. Дёбнчпна, Д. аи§ш. у. іебпца. Дебуцанье, и, Дїш. у. іебаіье. Дебуцатн, ам, Йіт. у. ]ебашн. Дебу’цатпсе» амсе, біт. у. ]'ебатисе, Ьї Ьес ЬіБ;рсат6і|'ф * ГргафЬнђпеп поскочица: „О) ши секо секуцала! „Де си ли се ]'ебуцала? „Како бн се іебуцала, „Кад іош ни сам ни брупала.