Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

а 59 ■ђн йуч Зуч Кав Зуна’ков, ва, во, ђеё феіђеп, Ьёгоіз: Лунакова ма^ка на]прн]е заплаче. Зуаац, нца, т. ђег іинде €>фё, Ѳііег, ]иуепси5. Луначеае, и. ђйё Харрегі§іт, тігіиіі* озіепіайо. Луначина, Б ап§т, у, уунак. Луначнпшсе, имсе, у.'г. ішрБ {{ф йїё феіђ |іеПсп, тігіиіет озіепіо. Луначнй, на, ко, і) ђеІЬептп(5ід, Ъегоісиз. 2) аЛу. ђееоіРф, ћегоісе. Лунашшво,п. Ьаё ^еіђепі^ит, Ьес4?е« еОІётиё, УІгіаз. Луне, нета, и. еіп {ипдес ©фё ођег&іф, Іипде§ Зііиђ, ]'иуепсиз, ані іиуепса. Лунёіш, ка, йе, УСГО Іуне, ]иуепсі аиі ]иуепсае. Лулица; Б. ђіе )ипде Йїф, іиуепса. . Лунпчица, ї. Літ. », іуннца. ЛунчнЬ, Ш; Літ. в. іунаі;. Лурве, аПегЬіпдё, отпіпо, сБ ]'амачно. запста. Лурегье, и. уіЛє йераіье. Луршші, нм, уіЛе ћерашіг. Луршл *, т. ђег @ІІШП, їтреіиз. Лурпша, т. Шїаппёпате, потен уігі. Лурншагье, и. ђаё ©їйгаеп, оррпдпайо, Луряшатн, ам, у. ішрБ (їіїгапп, ітри§по. Лургішншп, нм, у. рБ рйгшеп, іюре-. Іпш Басіо. Лурош, т. уіЛе урош. Лутарце, п. Літ. ». іутпро. Лушреиа , Б. Ьіе 2Лейе , засга таіиіша (апіеіисапа), Лутро, п. 1) ђег Шіогдеп, тапе. 2) ђее ІЙоедеп, ђаё ЗифагІ, )и§егит. Лутроклёк, ш. (іп еіпст тифгоШідеп ©фег$, аіё 2(г$пег> апдегафеп), ђее Шеп\феаШІ), зіегсиз. 9. Л. ђее Шох= .йепђоД. А. Боли ме зуб, Б. Мешни мало іутроКлека. А. Шша ]е гоо іутроклек? Б. Зар не знаш шша ]е іутроклек? Йтрбсае] ^иН ћо<Не тапеЛушрошіьП, н>а, іъе, уоп ђіе[ет Шїог« деп , Ьи]из тапе. Лутрошіьица, Б. Жа(]ег »ол ђгіі‘е ргііір, шрі'а Ьнпзі и Ьос тапе : „А мо]а би ма]ка іутрошіыіцу пилаЛуфка у Б і) ђес йиёдегоаПНе іеід, тазза Баппасеа Лізіепіа. г) еіпе пийе(агЙ= де фаре, ђіе ацф йбес &еп'Л?іп{ег тф 6егоа!)гі шесОеп Еаіт, тассћегопі (?) разііііогат депиз. Луче, де|}ега, ћегі. ’ ]. УІСІЄ Іуче. Лучера, ] Лучёраадан , і}еп Хад \>9тЏї і рдЛіе «Іиз Ліеі. §чёрашКйа^ае,] Вфід, ћезіетиз, К. н 1'-, 1 $и, аЛ; к мени, к вааіа (анф Ка , у 6[џ§ мени, Еама): „Како паде сишку Кїьигу лише, „Те ]е шале ка Кру'шевцу граду „Тн огаиди ка Вргорцу градуКабале*, і'. рі. (у Сріі]ему и уБачк. по. варошшма) ђіе (Еабаіеп, ЗђйпЕег Лоіі. Кабанііца (н кабаница) *, Б ђесЖапіе^ раіііиш. Кабао, бла, т. Ьег 5Ва[[егеітег (Яй* Ъеі Ч) , адиаііз , игпа. Кабаст, ша, то, »оп дго§ет ШіУапд, Іаіе раіепз: ниіе тешко , алн )е кабасшо. Каблар, т. і) ђес йй(пег, орі{ех пгпа* пагіііз. 2) планина у Срби)и. Кабларев, ва, во ,1 Кабларов , Еа, во , ^11 ГпесЗ, т-пагп. Кабларски, ка, ко, і) ђег бїіітіиі', игпагіоіиш. 2) аЛу. й)іе еіп каблар, тоге пгпагіі-. Каблина, і. і) апдт. кабао. о.) ііп Жйђібаи еіпе (2'тГа§гофсе, іиЬиз'іштіззиз сапаіі. КаблнЬ, т. Літ. ». кабао, ђа» (5ітег= феи / игппіа. Еаблица, Б еіпе 21гі кабао Ійе 5Кіїф, Йаіе, уазіз §епиз Іасіі аиі сазео аЛьегтапЛо. Кабличича, Б Літ. в. каблица. Кава*, і) ђег йаКее, сой'еа. г) ђйё йй[‘« •Геђацё, ІаЬегпа со(їеагіа : „Одшешаше у каву велику,. „Па сіедоше по нави велико] Кавад, т. еіпе 'ЛгЄ госіМіфеп ОЬег?Іеіђ»А Іцмісае тггііеЬгіз депиз. Кавал *, т. еіпе 2ісЄ !ііг$ег ([іиіуепйе(і< дег) 5'Ііпіс, йіпіае §епиз. Кавана *, Б уіЛє кава і. Кавга *, Б ђсг Заі,Е< гіха- СР- свађа. Кавганиіа *, т. ђег ©БіиСес, гіхаіог : „У пийу су тешке шраницк, „А у кавзи л>уте кавгаџиіе КаЕе.з *, т. ђее 5Еарїд , сагеа. Кавенй, на, но, Лі д |Те с -, соЯеае іпзегзегуіепз (}. 33. ЕорфІ, ©фаіе). Кавёішіа *, ш. ђес ^йрїееіїеЬес, саиро сойёагіиз. Кавёџи]'ин , на, но, ђеё Ййррееіїеђееё, іЪегшороІае. КавёџЛіпнца, Б ђіе ЛЕар^есреЬесіп , іћегтороіае ихог. Кавжеае, и. ђаё Запїеп, гіхаііо. Кавжишнсе, іџире, у. г. ітрБ [іф §аи* ЇЄП/ гіхагі, К