Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

295 Кал> Еан ■Кая КааЬа'лужа, {; йіе йафе, 'рїйђе, раіиз. Ка-ъСжаае, и. Ъ.аЗ ЗЗЗйї5Єп.йег ©фгуеіпе іп Г>сг Йафе, тоіиїаііо ягаш іп раіисіе. Ка.ъ (жавшее, амсе, у. г. ішрГ. Йф ІП 0 С г 3)[а|е П>аїдЄП , уоіиіог іа раіисіе. КаЛ) ?н, т. Йіе <55аІІОпЄ, пауіз §епиз: „Увашише дьа ка.ъуна злагпна Камара, і. уі<1е гомила. Камата*, йіе Зіпїе, Зпіегер, їепиз : дао новре на камату. Камен, ш. йес ©іеіп, Іарія. Камен . на, но, (геіііегц , Іарібепз, . Камёнар, т. Йсг ©ісіптеіз, Іарісісіа. Камёнит, та, то, (Іеіпід, реігозиз. Каментшісе, имсе, V. г- ітрБ уег]їеі= ТІМ'п , зїиребо , захеиз 6о. Камённца, і'. ]'едан камен, еіп егп§еГ^ ПС с ©ЇЄІП / Іаріз , яахит. Каменнца, ї. тако се зоЕу отлога села, као н. п. Каменнца у Сріцему, у Ладру, у Плугу (код Кладова, Це данас не ота ніцеднога Срблніна, него Влаги). '■ КамёнчиФ, ш. ііш. йаё ©іеіпфеп, 1арШиз. Камёгьак, ш, еіп €>г(, гсс інеі ’§еії'еп Псдеп / іосиз захозиз. Камеіъе, и. (соіі.) йаё @Є|Теіп, заха. . Камеіьёгье, п. йаё 2їег|їеіпегп, зіирог. Камзе *, 3. рі. у ножа оно ђе се држн руком, Йаё 'ЗЛеІІ'сіфеК, таппЬгішп си Іігі. Бати, (пона]Бііше уЕрц.) уісіє камен: камн пш у срце. .Камила, ї. йаё і^атеТ, сатеіиз (харїЛ-ог), Камплавка, Г. йіе 'ШпфЗїйрре, сиочііиз топасііі. Камйчаіі, чка, т. уісіє каіиеНчцЕ. Камцш*, га. йаё ^{'еі^еіичфг, ІиЬиІиз Іізіоіае: сі. чибук. Камишовина, і. йес ©фііпдйаат, тіІшгпиш. Камкагье, и. ђа§ ЗЗосІатшСГП , ІатепІаі о. Камкатн, ам, V. ітрі'. У0Г)ПтП1ЄГ!1, 1аГПЄ.НІОГ. Камо ? шо — ђіп ? циогзцш ? камо се ши? камо он? камо нобци? Камідгіа*, 1'. йіе іїдгЬаіРфе, йіе йііиіе, &іТ ЙїапйГфи / зсйііса, ііа§еііит. Камтцпг-ьс , и. Йаё феШ'феп, ііа§еііаііо. Кампсцатц, аот, у. ітрі’. реіІ|'феп, 11аоеКо. Канабе*, бета, п. уісіе канапе. Канаве * , сета , д. ї>ег '§ІаІ'фепЕсПег , §ІаІфйКЇОгЬ , зрогіа атриЦагіа, Канап , т. йег ('фапр-) іайст ©рлдлС, іишсвіі28 сапоаЬіпиз. сб дретва, врвца. Канапе (канабе)*, пета, д. Йес ©ФТФ ОдЗ іїопарее, Іесіиз. Канаш, ш. „— паде горіыі канаш цркве 2 Ф Кандйл, т. (сш.) уісіе кандило г „Златан кандівл од дванаест окаКандило, п. Оіе ^>апде1атр< (»сг Ьвг ’ЖітЙ: @0і(её), Ітісета (Іатраз) ред5І1І5. Канпшисе, наісе, у. г. ітр?. ^(ф ап= Уфісбеп , раго те : канпо сам се да гаи дођем. Нанков, т. (у Сри]ему, у Бачк. и у Бан.) &ег їпррес, §опоггћоеа. Кано (каоно?), юіе, и1, ддешаЛтосІитКаноЕіри, т. рі. (йіоже се ]'едноме реЛн и кановац). По неким селима у Еніоградско] наирі имаіу .ъудп обнча) те говоре готово уза сваку рп]еч к ан ои, . каном башо. На Врачару іОод годіше прозвали су и' (Бн]ограї>анн 11 ДРУГЦ беЬарн ко]екакви) зато кановцита и подсмпівБалн су им се.ко]ешта , и толико пуша мало се нп]есу нз пушака тукли затоКаном, сї. кановірг. Канон, ш. (ст.) Л'дпоп (іїісфеп(іН«) г сапоп : „Ђе Србнае іунак прпчешйз^е ,,Без канона и без испов’іедіг Канта, ї. Іігс 2Ва)УсгдеГаіКё тіе ^>апЬђа= &С , ЬусІгіае депиз (е С-егтапіа аЛаіиаі). Кантар*, зн. йіе'Жпде, ІіЬга. Жантар кади]а (м)ера В]ера), йіе 2Ваде (оіі сё епсі'феійеп. Кантарцна, і. і) Ьаё ЗВадсдеІй, ресидіа рго решіеибо, 2) аи§га. у. кантар. Кантарскй, ка, ко, н. п. к.ука, ]а]е, ЗВаде.-1 ІіЬгае. Канта'рііігІа *, т. йсг ЗЗлдтеІІП’Г, гУдозіаіез. Канта'рітиіин, на, но, йе§ ЗВадешсі; Йегё , худозіаіае. Капура, Г. еіп. 0ігеп (ЗЗипй) ІБаипіюоІ* 1'ЛідяГП / іазсісиіиз іііогиш доззуріиогііга. Канути, нем, у. рГ. ггсрі'еіъ бесібіѣ зііііа. Канчёло, д. еіп ©ігеп (’бипй) 3®>гп» іііогпш іогіогиш. Канџа^, Б і) йіе іїеаПе (йеё ММегёЧ ипдиіз. 2) йегбаК'П, Ьагра§о (аіІІаЗфір'г ?еп), ср чак.ъа. Каюрца*, І■ уіііе камніЧаКанџ 'і]аіье, д. місіе камиіуаіье. Кані,іи]ати , ам , уіііе камин)апш. Кашёріісаае, п. йаё 2їог(іпдеіі, ргаесепі.из. Кааёрпсатн, рншем, V. ітрБ (по намастшірима, особншо уСрбіц'н) уог* (їаден, ргаесіио’ (усш ЗіоУІ^п, Ьег іи ІБІІфегагтеп Йіесђеп йеп Осіоіф и. а, уоп етеі'@еііе йсгйапдег аи| йіс ап» Ьеге іїЬтгаді, ип& іидкіф Оси ©лп= дсп урерпдс),