Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

XVIII 3) Божія, птичій, човечіи, ятиш]и, и осшала овакоза имена могу шнашн у женскоше и у средіьем роду шичи^а', шнчи]е; Божи]а, Божи]е; миши] а, ишн]е и ш. д. као да бп у мупшоме роду било. Божіі], ш п чи], шиши] п т. д. 4) Іа сам овђе глаголе писао у наклонениіу неопредіеленозт, а може бишн да бн било приличное садашае Брпіеме наклонени]"а изіавишелнога (као шшо пишу Грци п Лашішп, п осшали СлаБенски народи); шіиі би се код нас могло ушшеђетп неколпно врсгаи, зашгао яма млого глагола ^ коіп садаішье ври]еме нжа]у ]‘еднако у свиаі нар)ечи]ама, а наклоненное неопредіелено различно, н. п. вршим, вріеши, вртетп, вршнши; волшя, волеши, Еолешя, во лиши; зеленнш, зелеаешп, зеленешп, зеленптп; сшидимсе, стнђетисе, стндетисе, с га и д и т и с е и га. д.: алн баш зато мислим, да ]е у овоме првом Српском ріечнику шребало овако, као шгао сам пописао : зашшо за онога, ко]и тражи, не би сувнше било и обадвоіе да се налази по азбучном реду, н, п. пи саши, пяшем; и пяшеи, писашя и га. д. 5) Поврайателне сам глаголе пона]внше само оне писао, ко^и ішаіу особито значєае, н. п. молнши кога, н молишисе номе; пзБрћн (пушку), и пзвріінсе (н. п. извргла се врагаа ; пзврглнсе луди) и т. д., а ђе нема особитог значеаа, онђе се тоже разум]епш и онако, н. п. вуЕи, (фієрреп; ву Ьисе, (їф [фієрреп ; гри]'атп, ігагтеп ; г ри^ а тис е, |Іф гоагшсп и ш. д. Обо се тоже се додати свакоме глаголу, н. п. не піев а ми се, і е де ши се, плаче ми се, не чека ми се я ш.д. зато би ово с-е требало писашп свуда само за себе (као шгао чине Чесн, Полаци и Краіыџі), н, п. надати се (као надао сам се), сми] ати с е (као ш ш а с е с ми] е ш) и т. д. 6) До ни] о, цні о, б и) о, и осгаале ОБакове рідечіг, писао сам овако (с ]) зато, шгао се послгде каже донн]ела, дони]ело; цп]ела, цп)ело; б н] е л а , би) е л о , б^еіьи и га. д. у Ерцеговачком нар]ечв]у ]еднако се говори би^ело, га лишено, гни]ездо; а у п)есмама кад затреба нзосшави се и (као шшо се и осшала самогласна слова обично нзостаБ;ьа]у4 пд се п)еБа и говори біело (б]ело), мліеко (мл’іеко), гніездо (гн']Єздо' . као шшо)е мало при]е напоменушо. 7) Овђе нма иеколнко ріуечи без икаквога значеіьа, код'е сам чуо ђе се говоре, алп сад не знам у право шша значе, као н. п. плєсмо, тон> а, илинча , ф акл> а, осока, утакмііце и га. д. А %еко^е ниіесмо могли на вріі]еме да нађемо како се зову ІЬемачки, као ы. п. греш, ждрепчаник (&с((феіі, ©ФгсааМ, о)Іегг. ЗДгіШГ), перде (Ме 2а|Іеіг, срчаница (Йапдтопде, ЕаидшеПе, йапдпжЬе, Іоп§игіаз, Іопдиіа). 8) Код имена трава и дрвећа ІЗе сшо^и Ілдп., оно міі ]е казао Г. Андріуа В олни, бивши управители Карловачке гимназіуе; а за ко]е мя он ниіе могао казатн како се -зову по Лпне]у, код они смо само записали да]е трава некаква или дрво. д) Ова крштена имена Српска , шшо се налазе у обо] кікпзіі, живе и данас у народу Србскоме, по неким м]естима маіье, по некнм впше. По Србіфі млого и ваше нма по Шумадп]н іі дол>е преко ДТораве , него горе преко Нолубаре ; а по Сріуему, по Бачко] и по Банагау, внше іі има у ■поезименима, него у нменима. Због имена Српсші вріуедно бн било на-