Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

5дЗ Кро 544 Кре пїфі аи? Ьіе поп -роіезі іпсебеге. Кроппне, Г. рі. (у Сріг]е.му и уБачк.), на два савніена дрвеша испрєплетано узицама, те се у іье.ліу носи слама (]'еднн говоре шрале), еіііе 21гй феиігаде, &геігит. Крпа, і. і) еіп §ІесЕ (2иф, Йсіптапђ), іасіпіа. 2) копа платна, еіп ©ійсІ ЙЄІПГОішЬ, ври 20 ©Оси, тазза Ііпіеа. Кр'пеж, т. ЬаЗ ЗПсЕшес!, Ьіе ^Мегег;, ооцБагсіііаІіо. Кр'пеле, Б рі. Ьіе ЧЗегЬіпЬипр&іїапде- Ьег (їофряаге €>ф(еп ат ф|їііде, ]и§і рагз. Крпелз, т. а) ЄІПЄ ©фа(їсшё , гісіпиз. 2) уісіе крпигуз. Крцетина, й аидт. в. крпа. Крпигуз., т. с]цігІй?гтідеі: §еппіф, раиісиіп уегіісіПаїит. Крпитіі, ІШ, у. ішрб (ЇісЇСП , раппит асізио. Крпнца, Й сііт. у. крпа. Крпл,ён>е, и. Ьа§ іуІісЬеп , герагаііо. Крпуріша, ї. уісіе крпетіша. Кремли, т. ТОаппбпате, цотеп тігі. Брони, на, но, н. п. колач, СБИ]ЄЙа, {ііт •§ац§раСгрп деђбгід, регішепз чсі іііет раігопо соеіііі засгит, Іагаііз (?). Крсно іме, п, Сваки Срб'лнн яма по ]едан дан у години, кога он славя, и гпо се зове крсно іше, с в ешй, свето, п. 6л а г дан. Домайин се стара и преправла за циІелу годину како іе н с чйм йе прославнтн крсно име. Кад буде у очи крснога имена пред ной,’онда зађе )едан из куйе (обично. млађи) по селу те зовне. (на крсно име) свеселаке, ко]іі то крсно име не славе ; та] пред сваком куйом скине капу и обично овако почне: ,,Бож]а куйа и Баша! поздравно ]‘е огпац (или браш) да дођегпе довече на чашуракн]е: да се разговоримо и да мало нойн поткрашимо; шшо буде светп Никола (или коіи буде) донп]о , не йемо сакриши: доірііте, немо)те да не дођгте.“ Кад буде у вече, онда неком ошііде домайин , -неком пошл>е сина , неком наіамлпка (жене у вече слабо иду) или другога кога кз куйе. Кад званице долазе свечарйма у куйу, обично овако говоре: „Добар вече ичестишо ши свето! славно га птлого л>ета и година у здраБіьу и у веселу! „Ъекорі понесу и іабуку, или"(по варошима) лнмун, те даду домайину кад му назову добар вече. А приіател>и из други)Є села дођу и незвани, па ту сей вєчераіу, пн)у, разгоьараКрс Іусе л піеваіу до неко доба нойи; потом селаци ошиду сваки свор] куйи (домайин каже свакоме на пооду: „Драите и сіушра на чашу ракиіе.'1 И тако и сваки дан позива од вечере на доручак, а од доручка на ручак), а Ъриіашели вей оні)е и остану. Срутрадан доЙУ рано на доручак, па мало доцни]е на ручак. Приде ручка, или на ручак, треба да доі>е. и поп да прекади и да очатн коливо. Кад еєй буде око пола ручка, онда запале воштану сви]ейу, донесу там)ана и вина, те устану у -славу : помолесе Богу, ]еду ко.ъиво, обре.де се впном (напп]аІуйи: „За славе небеске, ко]а може да ыам поможе-‘) и ломе (домайин с попом, или с ким другим кад не ма попа) крени колач (коді мора бишп од шенична брашна у кіісело уми]ешен и нашаран поскур&аком: )едну чешвршину од тога колача .даду попу, ]едну домайиціі, а двиіе они ]еду; а како се ломи крени колач, ]а шо не умігіем ошісашп, него би требало измоловаши) и п]евазу (дБа и два) у славу: „Ко піі)е вино за славе Бож;‘е, „Помоз’ му Боже и славо Бож]а. „А шта )е лепше од славе Бож)е „И од вечере с правдом стечене? Потом С]еду опет, и пиіуйіі и Іедуйи разговара)усе и п]'ева]у до мрака (домайин не с]'еда за сто, него сто)и гологлаЕ и служи гостпма вино и раші]у). Тако славе три дана (само шіію не у ста] у више у славу ; други се дан крсног имена зове п о ] у т а р ] е , а трейи у о га а в ц и), а пріцатедні одлазе чак четвршіі дан. И на]горн сирома треба да прослави с.во]е крсно име, макар продао какво живинче, или друго шпю из куйе, те купно раки]е (ако сво]е не ’ма) и о стало шшо му вал-а. Понаівяше славе Нико.ъ дан, боваів дан ; Ъурђєв дан, Аран^елов дан и т. д. и то се не дшіеньа , него осша]'е од ко.ъена на колено : зато се сматраіу као рођаци свіі, коіи славе (еднога свеца. Кр'ст, т. і) Ьаё 5їгеи§, сгих, і) не ма га у крсту, (еіпе» ©іеіфеп діЬі» иіфі іп Ъес ©і)П)!еіфеІ(:, пои шуепіев рагеці іп оЮзііатз. 3) креш на небу, еіп @е|1ігп, азігит. 4) десеш крста насадио на гувну, уібе кретина а. Крсша, п. рі. Ьаё Л'геи§, аіз еіп ХђеіГ Ьез Зіёгрег§, ге§іо засга, ІіипЬи.8.