Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

349 Куг 35о Ку® од паса: заішпо се врло бО]'е злн]е паса. Кад куга тори, онда )0) слабо говоре куга, него кума (као да би )е с тпм умилостивили) ; ниши смгцу увече оставишп неопране судове : заішпо она дође ноЕу у куЕу те гледа )есу ли судови опрани, па ако не буду опрани, а она све каишке и чанке изгребе и отру]'е .(ђеком однесе куга и сланину с та. вана). -—Купи као куга ђецу. -—Не избива као куга ііз Сара]’ева. — И до сад }е куга морила, ал’ ни)е у гузицу зга^ала. К ,'гла, і. (у Сри]ему у Бачк. и у Бан.) Сіе Іїцдеі, §ІоЬов. Куглана, Е Сее йедеіріађ, Сіе йедеЬ іађи, Сес .Кедеіріап, агеа сопогшп Ічзиі безііпаіа. Куглаіье, н. ђег ЙСдеІ(фи6, Іизиз сопогиш. Ку'глатисе, амсе, т. г. ітрЕ йедеі і’фіеЪеп , Іабо сопіз. К)ДЙ ]гоо^п? гои СОгбеі, дно? диа? Кудагбд, (Рес. и Срем.) уісіе кудаго^. Кудагсіђ, (Ерц.) тібе кудгођ. Куда му драго, дасфіп Ітшег, сросипдие, ро БЬиегіі. Кудгод, (Рес. и Срем.) уісіе кудгођ. Кудгођ, (Ерц.) ПДфІП іттес, росгшдие сіетит. К де.ъа, і. (Рес.иСрем.) уісіе куђе.ъа. К ’делпца, і. сііт. ». кудел>а. Ку'делйнппе, п. (Рес. и Срем.) уісіе куђо.ъишпіё. Ку'делнй, на, но, (Рес. и Срем.) уісіе куђелни. Кудшпи, им, V. ітрЕ йбеі геСеп »0П еіпет, еаічтпіог. К(д му драго, уісіе куда му драго. Кудрав, ва, во, Вгаиё, сп.$рия. Ку'ђел,а, і. (Ерц) і) уібе коношъе. 2) Сіе 'РогРои 3‘іафё, фап(, ойег ібаіш» то о СІ е, Сіе аиТ еіптаі сш) Сет ЗсоФен ІЙ, рёпзиіп (?) : да) гаи ]едну кутежу вуне. Куђедніца, і. біш. у. кугђела. Куђел>йште, п. (Ерц.) уісіе коиошъичіше. Куђе.ъни, на, но, (Ерц.) уісіе коноп д>ан. Еу^с’нГш, т. Ьег ЗіаСІег, уііирегаіог, іп Сет 0рсйсЬігог{е: кад дође суђеник, нек из)ёде говно куђеинк. Еуђ гье, и. ІЗЯ8 іЬёгІСШШЙеи , еаіитпіаію. Кужан, жна, но, »оп Сес ірей япде= |іесН / ї>егрес, ребіііепіиз , резіііёг. Еужнйк, п. Ім ‘РеіІСс«п?с, ревіііеиііа соітср Іиз. КуИ Кук Ку'пна, і. (у Срніему, у Бачк. и у Бан.) Сіе Ііііфс, сиіша. сЕ куЕа. Куинскн, ка, ко, ЙІІШРП -, сиішагшв: Ку'за, Е уісіе кучка. Куіуни)а*, ш. гісіе златар, Еу)унпи)нн, на, но, Сеё (ЗсІС = ипЬ ©ІІЬеі'ИсЬеІіегё , аагіасіз, ад§епигіі. Ку)унпй)ница, Е Сіе ©сІСіфтісСт, ихог агеепіагіі. КуіунііГднсш?, ка, ко і) до[СГфтіеС= Куіунџніскй, ка, ко, $ аг§ёпіагіі. 2) паф 2іс( Се§ ©ОЇСІ'фтІеСё, ніоге агдепіагіі. Куіушіклук*, т. Сіе ОоІ&ГфтіеЬсїил)Т, ачгіНсіз агз. К\’к, т. Ьа8 ^й(і6еіп, 08 сохае. Кука, і. Сес Лраїеп, ипсиз. Ку’кавац, вца, т. Сес ©ифдис?, сиси’из: што Еу кукавац син>и! Ку кавнца, (. Сес @ис?дцф, сисиіиз : подінеЬе као кукавица |а]е. Срб.ыі прішовиіедаіу да ]е кукавица била жена и имала брата, па )о] брат умръо и она за н>им гпако млого тужила и нукала, док'се ніце претворила у тицу ()едни кажу да се брату досадило іьено куаан.е и ]аукаіье ,• па )е он проклео гие се претворила у шицу, а ]Єдни опет кажу, да се Бог на іьу расрдио, шшо )е тако млого тужила за братом, кога ]ё он био узео, па)е претворио у тицу); зато готово свана Срнкшъа ко)о) ]е брат умръо, и данас оплачє, кад чу)е вукавицу кука. — Кад кукавица изиіуе рано те кука по црно] шугаи, онда кажу да 'Ее бита зло ("оне године) за аідуке; алн кад кукавица кука по зелено) шуми, онда су а)дуцн весели: „Листа) горо кука) кукавицо : „Не.к’ се чини ора за аідуке Ку'кавичиЕ, га. Сес Іипде ©ифдисі, сисиіі риііаз. Кукавнчнца, ї. бііп. «. кукавица. Кукавич)й, ч)а, ч)е, Сеё ©ифдцфё, сисаіі. Кукавич)й коанц, т. еіпе 3(сі ЯЗодеІ, аУІ8 депия. Кукавнп, на, но, Ссаигід, тоезіиз. Кукаіье, п. йаё ©иФди= [адеп ІстоЬІ сот ©исїдисі, яіё аий) »оп 22е1)?1адепђеп : куку мене и до Бога! иіиіаіиз сиси!г *:1 іпоегспіітіі. Ку'каст, та, то, ђа?еп)і'стід , чпсіиаіаз. К ,'кати, ам, V. ііпрБ дисГ, дисї (фссрз Єіі, сіато си, сиі К ,’кџца, І. сііт. ». кука, сі. кучица. К (кіьава, Е Саё Заштс1'бі'1Ф,г9 (Ся& куку-мене еійдеіі), е)икІіо.