Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

Лхеп Лшг З77 Дгепбткца, Г. (Ерц.) (Ьі« ©Фбпе) еіп ШШфеппате, &сп 3. Зз. Ьіе ©фгоіедег» іофіег ІЬгег ІеЬцсп ©фгоадегіп діМ, еЕ. злато] е (риісга) : „Шгаогођ сунце обас)а зегалице „Не виђксіио таке лепотице Лхёпошета, і. (Ерд.) еіп ЗіедеппсшС, потеп саргае. ЙЬёпчнЬ, т. біт. У. леб 2. •ІБепшаіье, и. (Ерц.) Ьаё 23ег[фбпет, ехсгтіііо. ЙЬёпшаши, ам, V. ітрЕ (Ерц) »ег(фб< негп, гесісіо риісгіпз. бЬёса, і. (Ерц.) Ме ЗзпіГфе, ђіефіе, сгаїез. бЬесётина, і. аиет. у. леса. Лхёсица, ї. біт. у. леса. бьёсков, ва, во, (Ерд.) уоп фа№Ь$Цг соіигпиз. Лескова маст, Е. Ьіе 43а[еіїсі16е (фгіі= д<1, ©фіадс), иидиеиіит тііеит (і. е. тегЬега) : Лескова ]е иасш чудотворна. Лхёсковац, вца, ш. (Ерц.) ђес -§а(еЬ |Іа6, Ьасиіиз соіигпиз. Лёсковача, Е. (Ерд.) 5егфаГеГ[їосР, Ьаеиіиз соіигпиз. Лёсковина, Е. (Ерц.) ЬаЗ .Р>а[е[()оІз, Іі§пиш соіигпит, ЛЬ.'тд, аіу. (Ерц.) Іт©оттег, ае5Іаіе. Л :тина, Е, (Ерц.) Ьаё За(>с (іа 5НіісР(ІфІ аиТ ^іифібагЕеІі) / аппопа. бЬёшнй, на, но, (Ерд.) ©отпгег», аезііуиз. Лёто, п, (Ерц.) і) Ьег@оштег, аезіаз. і) (сга.) ђГОё 3яђг, аітиз : „Старац Фочо од сшотине лета —■ „бедно лето нико и не знаде, „Друго лето сватко и сазнаде бЬётбваіье, п. (Ерд.) &аё Цеі>ег[ет= теги, ае5ІігаІіо. Лётоватп, шуіеіуі, у. рЕ. и. ітрЕ. (Ерц.) й&ефттет, аезііуо. Летбске,} <ЕРЦ-) ћос аппобЬётошїьн, іьа, іке, (Ерц.) ђеигід, Іюгпиз. бЬё-шица, Е. біт. у. ліца 2. бЬеіднйк, ш. (Ерц.) Ьіе -5>аГс(пи§, пих (идіапз. Два лешнппа орау су во]ска. бЬёшница, Е. і) (Турска) ©ісіђіфеп згоіг [феп Ьег ЗгоогпіЕсг-- и. ©фаЬзег’наяіа, ош ђег Видо]ЄЕица. 2) (бегова) село у бадру. Лн-шнячанин, т. еіпег уоп бЬешница. бЬёшничкй, ка , ко, й]'е(фпіђег. бЬешгаак, т. (Ерц.) еіп б)а[еІ(ш|'ф, согуіеіпт. бЬештарка, Е. (Ерц.) ђа« $а\гїЏі)п, іеігао Вопазіа І.ііт. Лёг, т. рідека у Србп'ін. бЬок бЬуб 5;3 бЬок! (лді тап 31т іїаі&е, іпЬгт тап С8 ађісеі&і, уох зерагапііз уііиіиш а тасса. бЬокаае, п. ЬаЗ лок (а§еп (іпЬет тап ђаё Йа(Ь абігсібі). Локати, ам, у. іиарі. Ьй‘° Йаіб а&ігеі» веп і зераго уііиіит а таіге. Локач, т. дрво, шшо се теле лока, кад се нрава музе, Еиі8 (ђоі)егпе) ®ег?5сид, нт ЬаЗ Йаіб йЬ§иісеіІ'сп, іпзігитепіит аЬі§епбі уііиіит : , М,\ада гаома плаву праву музе, „Младо момче к^ теле лока; „Млада мома момку говорила; „Море момче! не преби локача; „Не дамо гпи огрепсти бакрача, „Нпт1 Еемо ти укуват’ колача. Лске! уібе лок. Локнути, нем, у. рі. еіптаі лок (дг дсп’ и. Г. го. Лбснути, нем, у. рС. Ігдфек , Ггадогет есіо. Лу, сі. лу лу. Л-у'ба, і. і) (ст.) Ьі« ОаііІП, соп]их; „Чи)а с1 луба, чіца ли си сеіа? „Іа сам луба бове ПоповиЕа ■„Оста]Є му луба нелублена —• „Младога іне ма)ка оженила, „В]ерне сам се лубе налубио 2) Ьур. ц. ТЬубица. ЙЬубав, {. Сіе БісЬе, ашог: учини мд Зьубав ((еі; (о диі; іђи шіг Ьеп ©е(аП Іеп, кад ко]іі шшо моли кога); дела лубави ти, іас диаезо, ёас зіз. Лубаван, вна, но, ИсбейоИ, ашапз. бЬ'ібаБнйк, т. е) лубавннче! ги(і т«п сіпет ип&сЕттіеп ди, &ет гоап еі» гоа§ (адеп гсііі. бЬубак , пка , ко, Ііе&Гіф , атаЬИіз. ЛД’безан, зна, но, деііеЫ, ІіеЬ, сагиз. ёЬубезнйк, т. ђег деІіеЬсе 5геіШІ>, атаіиз , бііесіиз. ЛДбезница, і. ЬІе ©еПсбіе, атазіа. бЬу'бен, т. Жапп§пйіпе, потеп уігі. .Ђубёнко, т. Шіаппёпагое , потеп уігі. Л>у’биво]е, т. Жаітёпагос, потеп уігі. ІЬубёнко, т. Жаппёпаше, потеп уігі. ІЬу'битн, им, у. ітрі. г) Еи))"сп , озси1ог. 2) ЕІІ|[СП , УОсаЬиІо р,иго , зепзи оЬзсоецо. Л> ,'бица , ї. ^гаіІСППЛШС, потеп Гетаіпае, Л>_,бичасш, гла, то, иеііфспђіаи, уіоІасеиз. Лусичица (у Срніему и у Бачко] лубичііца), І. Ваё Зїеііфеп, уіоіа (уіоіа обогаіа Ыпп. бГіу'биша, т. 'Біаппёпате, потеп УІГІ. Л>(блехье, п. ђаё Яй[(сп, озеиіаііо. Лхубнути, нем, у. рЕ. біт. ». полубиши : „ІЬубну і'е ]едном и другом Аубобрагп, т. УЛяітёпате, ііотеп уігі.