Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

Зді Маш Мед Маша, ш. (Рос. и Срем.) тіЛе Машо. Машала*, Б. Ьіе 5'осіСІ, Бах. Шашаае , и. ЬаЬ @т|ей Іп еігоаё, Гт. ттііззіо шапиз.. Машатисе, амсе, у. г. ітрБ. дгеі(еп, іштіііо піалит. Маше*, Б. рі. Ьіе 5еІІегЗапЯе/ Богсерз. Маштписе, вмсе , у. г. рБ. Ьіпеіпдгеі= Геи , пмпши ітшіііо. Машпце, Б. рі. Ліга. у. маше. Машко, т, ЇЇЛаииёиате, цотеп уіті. Машлн]а, Б, (у Сри)ему, у Бачк. и у Бан.) Ьіе 5Ка|"сЬе , шасиіа, цосіиз. Машлвков, ва, во, уоп еуопуіииз еигораеиз Ілпп. Маш.ышовина, Б. еуопутиз еигораеиз Ілдп. Машо, ш. (Ерц.) Ьур. у. Марко ипЬ Машко. Машшрафа, Б. еін @ГаЬ тіі .Б>апЬЕ)а= Ье, росиіши апзаіиш. Маш&еае, п. Ьа§ Йе(фтіесеп тііЗеф иасііо. Машчнна, Б, ) Машч ,'рина, Б.)аи§та- *• маст' Мб (ме)?), меа, ш. (Рес. и Срем.) уісіе МИ]Є. Му, гпіф, ше (асс. У. ]"а). Меана*, Б. уісіе крчма. Меанпсаае, п. уібе крчм.ъєк>е і. Меанисати, нишем, уісіе крчмнтиі. МеанГіи^а “ , ш. уісіе крчмар. Меаііџи]і[н, на, но, уісіе крчмаров. Ме 1нц1)нскй, ка , ко Л уісіе крчмарМеанџ дскн, ка , ко, / скн. Мегдан, ш. уісіе ме)дан. Мегда'нџіі)а , т. уісіе ме]дані,ііг]а.' М?д, ш. і) Ьег •&опід, шеі. 2) мёд (нама), уісіе међу. МеДак, т. Лїїаппйпате, потеп уігі. МеДар, ш. Ьес •§ОШдђапМес, теііагіиз. Медарница,Б. Ьіе #опід(}ц&е, оІПсіпа теіїигіа. Мёдвед , т. (Рес. и Сремч) уісіе гяе|ед. Медвёдак, тка, т. (досье преко Мораве) уісіе ронацї. Мёдведина, 1. (Рес. и Срем.) уісіе међедина. Мёдведица, Б. (Рес. и Срем.) уісіе імр. ђедица. Медведнёк, т. (Рес. и Срем.) уісіе Међедник. Мёдводов . ва, во, (Рес. и Срем.) уісіе мсђедов. Мёдве1).Т, ђа, ђе, (Рес. и Срем.) тісіе м ђеђіі. Мед’каіье, и-йао'ЗНеЬег < ЗіиБсп, ехсіаігіаііо гиесіеі. Медекагпсі, дечем, у, ішрБ. теЬеІ си{еа, еісіишо шесіеі. Мед Међ Здз Ыеде'кнушн, нем, у. рБ. теЬеі ги(епг ехсіашо тесіеі. Мёден, на, но, фопід=, теііііиз. Медёіьак, т. і) т. ]. прсшен, еія деІЬег ЗЇІПд УОП ЙЗС0115Є, атііиз аепеиз. ї) тедеаацп, фопІдЄифеп, ріасепіае теііііае. Медёш*! 21и2си( еіпе§ (Іес&епЬеп їіїс* Ееп, ехсіатаііо Іигсае тогіеиііз» Медіђ'а, Б. ІШеЬіпа(ї), Меіша: „Кад усшане кука и мопшка , „Бийе‘ Турком по Меди]іі мука Мёдитп, нм , у. ішрБ. тіс фепід уег^ ІиреПл сопсііо теііе, теіііо. Мёдшї, на, но, фопіді’й§, теііііиз : „Капешане мо]а медна уста Медіьаіье, п. ЬаЬ аІеїійрп шіі фс* під, піеіііііо. Ме'дсьашн, ам, уісіе медітпі. Медааци, аака, т. рі. пошок п Брдо у Бадру, пзмеђу села ТршнЕа и Клубаид; ,,Од Медіьака ше до Еоприваака Мёда, ш. ћусі. уоп међед : „Сити бисмо п )ош бвсмо, ,,Прде медо поб)егосмо; „Да би§ау сшари „у гаће бп срали. Медбвнна, Б. Ьес Юіеір, шиЬіш; слатко као медовнна; „С вечера ме внном умпвале, „У по ноііи .слатком медовпном —. Мёдоіьа, т. Зсаше Бііг еіпеп Йф[еп, потепЬоуіз (аа Ьепмеђед ЬепБепЬ ?). Мёдула, Б. ІїиІДіате, иотеи уассае. Мёђа, Б. і) Ьіе ©сеп^е, Іегтіпиз, Бтез. 2) Ьаі <ЙЄ6йГФ , Бгиіісеіит : „Ешо ма]ко нз мефе ме^еда Мёђед, т. (ЕрЦ.) Ьес ©аг, игзиз. Мёфеднна, і. (Ерц.) х) Ьіе ІБасепфаиІ, реіііз игзіпа. а) аи§т. у. међед. Мёђеднца, Б. (Ерц.) уісіе мечка. Мёђеднйк, т. іЬегд іи 0есЬіеп (вам&« ђу Ва.ьевоке и уашчке ыан]е). Мёі)Єдов, ва, во, (Ерц.) 2>аггп», игйі. Мёђе^іі, ђа, ђе, (Ерц.) Зоасеп», чгзіциз. Међёіье, п. і) ЬаЬ 2(пдгап$еп, сопііпіит. 2) Ьаё 'ДЬедгап}ЄП, Іііпііаііо. мёђер , аіу. Іоідііф, аІГе, ідііиг, егдо : меі)ер обила ма)ка родила обила Іунака (сБ. обил). Мёі^вшй, им, у. ітрБ. і) авдсап§еп, еоиіегтіпиз зит, 2) ђедсап^ев, ІітіІет ропо-, М Дица, Б. Літ. у. међа 2. М '^у, 5ШІГФЄИ, іиіег. МёђуднеБіііїа(међ_,,'днеБіп;а),Б.онетріг не^ел>е дана, нзмеђу госпофе мале и велико (од і5. Августа до 8. Сепдіемвриіа), Ьи . іпні'феп Ь«ї