Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

597 Меш Мив Метшьшписе, лесе, уісіе яеши.ъатисе. Метла, й Ьег 2Меп, зсорае. Метлица, Г. сііт. й. метла. МётлоБііна, і. Ьаё 23е|ейЕгаи(, зсорагіа Ілгш. Мёшнутпи, нем, у. рС- (ипіедеп, \еђ?п, ропо : мешнути што у кесу, у торбу, на земіъу; — меса ручку (т. р метнутн у лонац, па приггпавити да секува); — говеднма си]єна п т. д. Шё пшутнсе, немсе, у. г. рй пафаг* ІЄи, вішііеш аіісиі ііегі. Дете СЄ метне и на уїца преко Дунава, а каио ли не йе на слугу у куйи. Метоіца, й Ьег уйЬЬ|і'ііфе Зфеіі ©«* Ьчпё, Меіосћіа. Мёйа, 1 Ьа§ Тїй§іде ^иШе Ьеё Йіеђеё, раЬиІат Ііфіісіипі диосі ргаеЬеіиг ресогі. Мёйава, й Ьег ©фпееііигт, ітЪег піуіит ргосеііозиз. ^де као мейава (сіцено и сламу?). Меур, т. (Рес. и Срем.) уісіє ми]ур. Мёцаіье, и. Ьа§ 5Веіф(ф(адеп, етоіІіііо. Ыёцаши, ам', у. ітрй н. п. ]абуку, теіфіфТадеп (Нор^еп), етоіііо. Мёчет, ш. Ьіе ВДо[фЄЄ, Іешріит іигсісшп: „Оборио мечеш5 к мунаре ■—■ Мёчка, й Ьіе ЗЗагіп, игза. Меша), ш. (Рес. и Срем) уісіе міешар Метала, т. (РеС. и Срем.) уісіе М]Єша]'а. Мёшаае, и, (Рес. и Срем.) уісіе міцешаіье. Мёшаонкца, й (Рес. и Срем.) уісіе .м]ешаоннца. Ыёшати, ам, (Рес. нСрем.) уісіе мідешаши. Мёшегье, п. (Рес. и Срем.) уісіе ми]Єшеае. Мешётина, й ап§т. и. мепніна. Мёшина, й (Рес. и Срем.) уісіе м]'ешпна. Мёшиница, й сНіп. й. мешина. Мёшша, й (Рес. и Срем.) уісіе кш]'ешаа. Мешсвшп , та, то, (Рес. и Срем.) уісіе м]ешовцт. Мешйёма*, й Ьес 9їіфіЄГ)ћфГ, ІгіЬипаІ. Мешчий, т. сііт. й. ме. Ми , ЇЙІГ , П08. Мй, і) тіг, тіћі (ті). 2) і’рпіаїіііф ііаіі МО): )еси ли ми виђео брата? украо ми коша. Мііва *, й (їп Ьег гоеіЬеДеп 95сЬеи« іипд; аиф (§гЬЬеегсп, ІЯірТу), рота (зеизи Іаііззіто) : вей )Є ДОСП)Єда СВака шіва. сй войе. Миг Мнл З98' Мнгаіье, п. ЬаЗ Ое((пеп ипЬ ©фїіе^еп/ 21и|< ипЬ ЗидЄ(;еп, тіеаііо ? Міігати, ам, у. ішрГ. аи[= ипЬ &идеа ђЄП , шісо? Мйголіёае, п. сііт. й- мнцаіье. Мііголишнсе', имсе, у. г. ітрй сііт. й< мицатисе. Маздрак *, т. уісіе кошье. Миздраклн)а *, та. уісіе кошъаник. Мііздрачий, т. сііт. й. миздрак. Міца, т. (Рес. и Срем.) уісіе Ми)0. МДаило, т. Шфаей Ми)а]ло, т. (сш.) уісіе Ми]аило : ,.А Ми]а)ло капгом из аедара Ми)ак, т. ‘‘Шаппёпате, потеп уігі. Миіан, т. ДЬаппІпате, потеа уігі. Мідана, і. ^сямеппате, потеп іетіпае. Міі)аш, т. ЖаппёпашС, потеп уігі. Мйре, )а, т. (Ерц.) і) Ьег ©фійііф, иіег. 2) Ьег іШйїебаїд, іоіііз. Міі]ёна, {. ;Ерц.)_ (ЬесЖопЬтсфіеГ, тіЬ ^йаг) Ьег ЗсеитопЬ, потііитиш. О мніени жене не Йе да перу ношуіьа : зашто кажу, да йе се онда свако. пргпиште у еоди (кад се покваси) о ми | ен ітгп и , т. ]. постати као шруло п одма се распасти н подерати. Ми]ёааае, п. (Ерц.) Ьаё ШЗефіеІп, Ьаё 2аи(феп , тиіайо , рєгтиіаііо. Ми)ён>атн, ам, у. ішрі. (Ерц.) іаиГфеп, соттиіо. Мніеіьакао цпганин коіве. Миіеіьатнсе, амсе, у. г. ішрі. дЕрц.) ипіегеіпапЬес іаиіфеп,. регтиіо. Ми]і:іье, п. Ьаё Йоргшаіфеп, Іауаііо саріііз. МиіёєшіГв, йм, у, ітрй (Ерц.) ш. ]. іьеб, Ьа§ ІЙІ’ОІ Ьесеііеп, раго рааеш. Миіёшаае, а. (Ерц^) Ьй5 0Ді[феп, Ыта гйђгеп, тіхііо. Ми]ешатя, ам, у, ішрі. (Ерц.) і) ті* (феп , тізсео. 2) итсй[)геп , уегзо. Ми'іёшатисе, амсе, у. г. ітрі. (Ерц.). (ІФ абдеЬеп ті! еіпет, тізсеге зе. Миіёшеіве, п. (Ерц.) Ьаё ©сіистп, іегтепіаііо. Міцёшіьа , {. (Ерц.) Ьіе ірогііоп ТОеђТ, иш еіитаі іБсоі Ьагаие 5ц 6ас?еп^ рогііо іагіпае. Міцо, т. (Ерц.) Ііур. й. Мхцаш. Ми)0брат , ш. Шїаппёнате, потеп уігі. Мі[]одраг, т. ВДатіёпате, потеп уігі. Мйіол. дан, т. уісіе Миол дан. Мі'і]Ол>штак, т. уісіе миолядтак. Міцур, ш. сі. ганур. Мйл'а, та. (Рес. и Срем.) уісіе Мило, Мала, і. ^гаііешіате, потеп іетіпае (сага). Мнладин, т Жапгёггате, потеп уігі. Милак, т. Жатіёпашг, потеп УІГІ. Міїлан, т. ЗіїаппЗпапк, потеп уігі.