Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

433 Каз НазеЪспга, Бем, у. рБ рф ЫїаШп, геі'гідегог. Назйваіье, и. і) Ьаё Ріеппеп, феіреп, арреДаІіо. 2) Ьаё ®гй§дОЇЕ і заіиіаііо. Назквапш, ам (и називлем) у. ітрБ. і) пеппеп, арреііо. 2) Бога, (сш.) \ареп помоз’ Бог! Беит ргаеБагі; „Во]водама када оно дофе, „Оно н>има Бога не назива, „ВеБ овако іыіма проговара Назквашисе, амсе (и назпвлетсе), т. г, ітрБ. ђеі§еп, уосог. Назидалш, аи, у. рБ. Ьсаиттаиесп, аБіеге тиглей. Назнђйваіье, и. Ьаё фіп&и*, ©гаи!« таиесп, ітроЕЬіо тигі Назиђйватн, ^у]ем, ітрБ. Ь-агаирпаи* егп , ішропо пгаглт. Назима, Б уібе назеБа. Назпмад, Б. (соіі.) еіпісфсіде ©фюеіпе, 8иез аппісліае. Назимац, мда, т. уіБе вепар. Назиме, мета, п. егпіађсгдеё ©фгоегп, рогси8 аппісиіиз. Назимнца, Б. еіпісфсіде ©аи, рогса аппісиіа. Назямчиі., го. Біт. а. назимац. На’зираае, п. Ьаё ипђенШфе ©еђеп, уізіо іпБізІіпсіа. Назираши, рем, у. ітрБ ипЬшїіф (еі)еп, уіБео оѣзсаге. НазоБатисе, бл>емсе, у. рБ. рф апер (еп, заііз сотеБіззе йоп ^ађег, ^іг« (феп, Хгаибеп). НазоБитп, нм; у. рБ аптиНегп (шіі фйбес) , заііз ауепае ргаеЬєо. Назовирод, (ЪдепаппБ*, уогдеМіф, зітиіаіиз, зіс Бісіиз : назовиБрат, назовнеесшра н ш. д. Назор (Ь. і. на зор), Буди назор, неБеш ли га ђе ифеши, діЬ 2іфБ и. [. ш- аМ.епБе. Назорице, »оп шеіБет ђоф р>, Ьар тап Ьеп, Ьет тан БоІдБ ређс, е Іопдіпдио, ііа иі уісіеаз: ошишао за йіш назорице. Назреши, рем, у. рБ ипЬеиШф апЫЬ феп , оЬзсиге еопзрісог. Назубан, бна, но, на нога, йпр{й§ід, іті Бспзпз» Назубшпи, нм, у, рБ н. я. женено брдо, шіБ Зйђпсп «ег[еі)еп, іпзБгио БепііЬиз (Ьіе ©сіде). Назувак, вна, т. наіувача, назувнца, навлачак, Ьес той'епс Шбегдид йЬес Ьеп ©ігитрі, 6і8 ап Ьеп 9Ьйр ђесаир саїсеатепіі ^епиз. Назуваае, и. Ьаё ЗІп§іеђеп Ьес ©фіфе, еаісеаііо, Наз^'ваши, ам, V. ітрБ Ьіе ©фиі)Є ап» ііеђеп, іпсіисо саіееит. Џазувача, Б уіБе назувак. Наз На) 43*і Назувнца, Б уіБе назувак. Назутн, зу]ем, у. рБ йпіІеЏп (©фиЕц), іпсіисо. Найграшпсе, амсе, у. г. рБ і) рф Сйіс БрІеГеп, 5аіІ5 іизіззе, 2) рф (аЦ іап= 5ЄП, заііз заііаззе. На»;змаку, сБ нзмак. Наіізуст, аиРшепЬід, тетогііег. Наіі]а*, Б ©ебіеі, ѣеггііогіит, а§ег , Біііо. Наи)СЕн , ка , ко, Ьес нан]а, а§гі. Нашыіваіье, п, Ьаё ©фаиеп тіі еіпет §аІЬЫіпЬеп 21иде, уизиз осиіі зетісоесі. Нанліііватн, л>у]'ем, у. ітрБ ђаІЬЫіпЬ Серп, зепзісоесиз зит: „На лн]еву ногу нарамуіе, „А на десно око нашьу^е Наимайе, п. Ьаё їШіеі^е'п, сопБисІіо. Наігмашн , ам (и наіімлем), у. ітрБ. аиТпеђтеп, тіеіЬеп, сошіисо. Нанмашнсе, амсе (іі наимлемсе', у. г. ітрБ рф аиїЬіпдеп 1а[[еп, сопіисог. Наяме (Ь. і. на име), патепШф, погаіпаііт. Наискап (пиши), Біё аи! Ьіе ^[еи, аБ ииітат ияцие {;ииат. Нанйн, наи^ем (и напдем), у. рБ і) івегаит Рореп, ойепБо. 2) наишла пуна копааа вина, апдеіаиіеп (аиё Ьеш гіппепЬеп “§абе), сопПихіі. На], і) уііе на: да] на]. 2) аш (иш Ьеп ©ирегіаіі» ЬЦЬеп): на] бо.ъи, апі береп, ЬегіБеРе, шахіше, зирег отпез. Наіаатнсе, ]атемсе, у. г. рБ. рф [аіС геІСеп, заііог ециіІаиБо. Наіавн (на ]ави), іп гоафеиЬет Зи(іппЬе, уі§ііапз. На^ам, )ма, т. Ьіе 21и!Ьіпдипд, Ьаё ЙІеМођп , сопБисііо , тегсез. На'іамнти, им, у. рБ. аи[6гіпдеп (іп ріпгеіфепЬег ССРепде), ђегЬеі[фареп, сотраго, соцо. Наіаотлнк, Ьес ЗЛіеіі)Бпеф(, зегупз сопБисСиз. На]амлица, Б. Ьаё іОЫеіђгоеіб, Ботіпа шегееіе сопБисІа. На]атисе, їашемсе, уіБе на]аатнсе. На]ау'катнсе, учемсе, у. г. рБ. рф (аБС ЕІадеп , іатепііз Багідагі. Наіедаіье, и. Ьаё Зіп&еі§еп , аБтог.5Іо. На]едаши, ам , у. ітрБ. апЬеі§еп, аБтогБео. Наіедптн, им, V. рБ ег§іігпеп , іггііо, На'іедно (на ]едно), аи( еіптаі, «ітиі, еоБет Сетроге. Наіёдратн, ам, у. рБ »оП гоегЬеп, ітріегі: на]едрало грожђе , кукурузи. НаіБжишнсе, имсе, т. рБ Ьаё 4?аав