Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

Паш Паш ТГек ьџ 647 Пау Даунчад, Б (соіі.) Ьіе іип§еи 33(сшп, риііі рауопит. Яаунче, чета, п. еіп іипдес5>(аи, риі1и$ рауопія. ЇІаучина, 1. Ьйб @фІППЄ1ідЄГОЄбе, іеіа агапеае. Нафта*, Г. х) уісіе карика. 2) пафта женска, или што свештенидн опасуіу кад служе, с1. пафте ипЬ тканице. Нафталина*, Б Ьіе ^Сіпіе шіі оіеіеп Зїіп» дсп, іеіиш ашиііаіит : ,-У крилу му лежи пафгпали]а Пафте, Б рі. уісіє тканице. Пафтпда, Б сііш. #. пафта. ' Пацити, им, V. рі. !йі[еіі, оясиіог (ЙІП* Ьегтогі): пади Богу (іраволе). Падов, ш. ьіе З^йНе, гаПия Ілпп. Пачавье, п. Ьаё (§іпшіі'феп іи еігоа§, Ьаё Еібребеп тіС еігоаб , іттіхїіо. Печатное, амсе, V. г. ітрі, у што, рФ хп еігоаб ті[феп (теидеп), ітші8СЄГЄ 8ЄГ ЗТачаура*, Б Ьес ЗБаГфІарреп, Іасіпіа яегуіеиз еіиепсіо. Паче, чета, п. Ьіе іипде @піе, риііпя апаіія. Паче, Б р). Ьіе ©иі^е, §еіаіит, соа§иІит. сі пнти]Є. Пачиста неђела, {. Ьег 9Ьаф= чиста. ©СппійЯ (>Н$офе), ЬеЬсіотая аНега уриасігауеяітае. сБ. безимена нє|ел>а. ЇІачићн, т. рі. (соіі.) Ьіе іипдсп і§піеп, риііі апаііз. Лачица, і1. сііт. V». пашка. Пачін, ч]'а, чіе, @пти/ аваНітя, Паша*, т. >) од два туга (кокска репа), га. ]. запов)еднин н господар од іеднога града и іьєгоеє наи]Є, н. п. Зворничкн паша, Шабачки и ш. д. а)од три шуга, т. р везир и господар од чнгаавога іедног пашалука, . ђе яма ваше градова н наіі]а, и. п. Босанскя (или Травнички) паша, Виноградскіе и. т д. ПаПМ , Б. Ьіе ЖеіЬе, раяііо, раЪиІаш. Пашаілиіа *, т. уісіе пашннац. Пашалук *. т. Ьег *раІфа1ІВ, Ьа§ фй» (фоіђит? яаігаріа? Пашакац1 нца, ш. уісіє патеног. Пашёног, т. жешсне сестре муж, Ьег Жапп Ьег Ѳфцісідегтп , тагіЬия «огогіз ихогія теае. Пашня, на, но, Ьеб (ра(фа, яаігарае. Лашинац, нца, ш. еіпег #оп Ьеп 2еіі= ГЄп Ьеё іро(СІ)й , ћото яаігарае. Пашинпца, Б ьіе 5-гйц Ьеёфаіфа, ихог яаігарае. Паітінскії, ка, ко, х) і})аГФа>, раязагит. 2) асіу. раГфНф, тоге раяяае. Пашмаге*, Б. рі. еіпе 21гЬ ©фн'§е, уісіе цапуче. Пашоваае, п. Ьй§ фаГфаіегт, ^егг= ІФеп аіё фаіфй, ітрегіит яаігарае. Пашбвати, шуіем, у. ітрі. іф ђегг« (фе йіё фаСфа, ішрего, яаш. заігяра. Пашшёае, п. Ьаё ЗЗетйђеп, аКепІіо. Па’шшитпсе, нмсе, у. г. ітрБ (|ф Шій= - бе деЬеп, аІЬешІо. Пашчад, В (соіі.) Ьіе фнпЬе, еапея, Пашчадяіа, Г. (соіі.) Ьйё-риЬеде^йфіе. Па'шче., чеша, и. уісіе псешо. Пёвалвшше, п. (Рес. и Среаі.) уійе п]е<. валипшіе. Пёвало, п. (Рес, и Срем.) уійе п)евало. Певагае , и. (Рес. и Срем.) уісіє п]еван>е. Пёватн, ам, (Рес- и Среаі.) уііе п]еваши. Певач, ш. (Рес. и Среах.) уісіе п]’евач. Певачев, ва, во, (Рес. и Срем.) уісіє піевачев. Певачида, Г. (Рес. н Срем.) уісіе п]евачица. Певачида, і. (Рес. и Срем.) уісіе піева» чица. Пёвидруг, ш. (Рес. н Срем.) уісіє п]евидруг. ПеБица, 1. (Рес. н Срем.) уіфе п)евица. Пёвнути, нем, (Рес. н Срем.) уісіє п)евнуши. Пев ,шё»е, в. сііш. », певаае. Певушиши, им, сііш. ». певашн. Пёвчий, ш. сііш. і). певац. Пёга, і. (Рес. п Срем.) уісіе п]ега. Пёгав, ва, во, (Рес. н Срем.) уісіе п]егав. Шдаі‘, дли, і\ Ьіе ©Рйпие, ярііћаша. Педёсеш, іііп^ід, ^иівдва§іпіа. Педёсёшеро, уісіє педесегаоро, Педёсётй, та, то, Ьсс (чіп|'$ід|їе, диіпс(иа§еяішия. Педесёторо, ЗІп^ОЇ)! ЬОи 5о, диіпднадіаіа. Пе)ак, 1В. ЗІЬаппёпате , вошеп уігі. Пёіо, ш. ЗКаіШёпатС, потеп уігі (#01» Петар уегїйг§і}. Пек, ш. і) §Іи§ іи Ьег Пожаревачка нан]а. г) Ьіе ©едепЬ ЬіеГеё §Іп§е§. Пека, 1. од гвож^а као црепула, еіпа ©фаіе ооіг Єі[еп , Ьіе еіфі(Ф гі6ес Ьеі» ЕаШ йиЕипі:&соЬё деїеді юісЬ, ит іїт ІфпеІІег }И йег&йСЇСП, уая ріяіогіига. Пс'ка, I. распечено дідете, уісіе маза. Пекар, ш. Ьег ІВсїсІег, ріяіог. Пекарннда, Б Ьаё їВас5ђ<зіі& (Ьег 585» ФесГяЬеп) , оЯїсіпа ріяіогіа. Пекаров , ва, во, Ьеё !8сі(1е?ё , ріяіогіяПекарски, ка, ко, і) 58афег=, ріяіогіия. а) асіу. ЮІЄ ЄІП ЙЗйФег, ріяіогіу шоге. Пёкіиез*, га. Ьег @рпір (#ои ІБіі'пеи, Зіері'еіи Ц. й.), яугирия. Пёкснмет*, га. Ьес Зюіеђаф, рсшія Ьіасосіиз, радія цаиБсиз.