Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

І.ХУІ Ніи; к а з у ] е м, к а з н в а хп и, послужуіеот, п о с л у ж и с а т и ; подеяк у ] ем, п о дв и к ив а ши; замамьу] еш, з а м а м л> и в а т и; д а н> у] е м, д'аїьиватп; нампру]ем, нагиііривашп; запису]еаі, записпваши; упућу]'ем, уп уЬиваши; одбацурем, одбацивашп; и о р учу]ем, поручпвати; довршуіем, доврш и в а пі п и ш. д. в) има]у неколнка на у в а т и и на уши, н. п. п л. у ] е м, плувати; блу]ем, б л> у в а т и; к л у) е м, к л у в а т п; ч у ] е м, чуши; о 6 у ] е м, о 6 у т и. 8) Има неколнко глагола овога спрезагьа, ко]'и се у садашіьем Бремену свршуіу на ]ем, а у наклоненизу неопредіеленояі на и га и (по третей спрезагву); гпакови сви у нзклонешру повелишелнояі одбаце и, а причастп]есшрадашелно млоги ншауу дво]'ако, н. п. лп]'ем, ли] (кг/еспи/ ля]н*), лиши, лио, ливши, лпвен и лига, ля] ен> е; би] е м, б.и ], 6 ити, 6 и] е н (говори се кашшо и 8] ен), 6й)ен>е; пи]ем, п и ], пиши, п и і е н (и п и ш) ; к р иї е м, к р и ї, к р и ш и, к р и в е н (и к р и ш); іи и ] е м, м и ], м ііт и, мивен; ши]еіи, ши], шиши, шивен, р и і еш, р и ], ритп, ривен (риш). ТРЕЋЕ СПРЕЗАйЕ, (соп]и§а1:іо III. уегЪоіиш іп -им) По коме се спрежу сви глаголи, ко]н се у садашіьєм времену евр« ІдуІу на им, н. п. I. н а кло н е ни ] е из]авишелно Ш)ердм, ш]ернш, М]ёрй, М)ёрймо, міёрйте, МІёре, иі]ера, мр'раше, м]ёраше, мараемо г расте , Міерау, ДО] ери, ДО)ерй, ДО] ери, вріі]еме садашіье др'жйм, др'жнш, Држй, ДрЖИМО у држїіте, држе, ]ЄД. бро]. вргппм, муткіуг, в рпш ш, Мішіііп, Бргпн, М]Ши, мл о ж. бр о ]. вр7гпіїмо, гуі ГшЛгуто , в рпз ате, м С т Г.ше, врше, мдпе, Б р Н ] е м е полу прошавше д[)жа, др'жаше, др'жаше, др'жасмо, држасте, држау, ]ед. бро]. вр'ћа, муіга, Брћаше, м(Ааше, врЬаше, муііаше, м л о ж. б р о ]. вр'ћасмо, мСАасгао, врЬасте, м.'&асте, врйау, муіхау, в р и ] е м е скоро прошавше І ед. бро;. др’жа , в р&е, м у'гаи, др]жа, врйе, м’Стй, држа, врііе, мути, л "бйат, д>убнш_, луба, лу бймо, л>у бїїте , лу бе , лу бла., лублаіые, л^блаше, лубласмо', л у бласгае , лублау, лубн, лу би, лубп, ііга); зашто ]е свакн у'чагцателнн глагол и несавріинтелни, а свакн несавршителни може бнтп и учаіцашелни. ) А готово би се могло и ) изосшавиши, па шісатн само п, н. п. пи, ли, би, к р и и т. д.