Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

ЬХУІІІ ввиду и у еупгшесшвшпелноме (коуе од »ега посгпаіе) на не, д у ђ,.з у ж, л у д>, н у », с у ш, га у й, н. п. судпм, с у ^ а, суђен, с уђеіье; г а з и м , г а ж а, г а ж е н, гажеае; й а л и м , да^а, п'а.ъен, п алеке; брани м, бра» а, б р а » е н, б р а н, е » е ; проси я, проша, прошен, прошеніе) мутнм, м у & а , муйен, муіеье и гп. д А у онп нога се свршуіу на бим, віш, мим, пиіи, умегане се л (на оням ясганм мІесганма, ђе се у. ови претвори дуђ.з'у ж,л у д>, н у а, су ш, туй), н. п. л у 6 н м, л> у 6 л а, дублей, л у 6 л е » е ; ловнм, л о’в л а, л о е д> е н, л о в л> е » е; мамям, мамла, маи.ьен, м а и .ъ е а е; га о. дни, шопіьа, топлен, гаоплеае и га. д. 2) Млоги глаголи, коін се свршуіу на бим:, виж, дни, лям, мим, НЯІУТ, пи.м, шига , (по Ерцеговачком и по Ресавском наріечпіу) ішаіу наклоненпіе неопреді&іено (и осшало шшо ]е од аегове чете) по др.гом спрезаау (на етн)'; и по Ерчєговачком наріечпіу претвори се д у ђ, л у л>, н у а, ш у й; а посл^е б, в, м, п, умегане се .ъ пред е, н. п впд й м, в н Ц е т и, виђе, в и і? е о : в о а и м , в о Дї е га н, во.ъе, во.ъео; тавним, таваѳшн, тавае, таваео;. вршигя, врйегаи, в р й е, врйео; сврбн, сврбл>ети, сврблге, сврвлео; ж ив п м , - ж нвЛ)Єгаи, кивліе, жнвЗьео; грмипх, гртл>е‘ши, грмле, грм.ъео; трпим, шрпдешн, шрпліе, т р пл ёо иш. д. А у Ресавском наріечи]у ови сви.глаголя ипха^’у само е міёсто и, а полугласна се слова не мі^еааіу, нити с.е умей'е л>„, н. п. вядіш, видешіі; в о л и м , волеш я, волео; сврбетн, пгрпеши, шрпе, шрпео н т. д. А у Сремачком наріечпіу (кашто и у Ерцеговачком, као шгао сам наполіенуо іе био говор о наріечи]ама) има^у по правилу свуда л, н. п. бпди’м, б'нднше, Б л д и , видно; в о л и пі, волвши, воли, полно; шрпіги, т р п я ш и, т р п и о и т. д. 3) Млогц глаголи и овога спрезан>а (особишо средіьн нз чим) имауу наклонешуе неопред]елено (и осгаало шгао ле од аегове чете) по првом спрезаау, н. п. држим, д.р ж а гая, д р ж а , држао, држа&е; біеж и м, б ] е а: а га и , | ё ч и м, ] ё ч а ш и ; звечнм,- звечашн; пі р ч и :м, м р ч а га и; д р ё ч й м, д р ё ч а га и , к р ё ч і? м , крёчаши; м у ч и м, м Vваши ; учйм, у'чати; Клёчнм, к л ё ч а т и ; шрчнм,' трчатіг; врйшптйм, вріішшашн; пйшгайм, п іішшаши; стоянія, сшзЛ а ш и (ђекорі спи сате» и наши пишу стоіашн, да вді иде по правилу као с т о ] и м); б б і й м с е , б б у а т и с е’’ и т. д. 4) Готово у свіім глаголима, ко]}! .се свршу]'у на л и м (а огагаро се изговараіу, изосгаавн се и у наклонени)у повелшпелыом, н. п. к р б ] и и , кро], вр о ] ш е} (зто'ііігн, сто/, сіп о ]ш е ; 6р біи м, бро;, бро]'ш е и т. д. Али коіи се не изгоЕара)у оіпгаро , него се глас протеже, они имаіу по правилу, н. п. ша]им; ша]’и, шаіигпе; па]’им, па)іі , П а ] и га е ; б у ] к М, 6 у ]И , будите; г а ) н м, г а ] и, г а ] и га е. 5) Истина да по опшшему правилу код свн]у несавршителті глаю. ла постаіе суштествигаелно на н> е од ’ страдагаёлног пргічастиіа кад се промиіенн н на іье, н. п. копан, копа»е; нгран, пграіке; писаи, йясаае; пеней, п е ч е н. е ; м ] ерен, міерегье; су^ен, су^еае; дублей, лубдеіье; славден, елавдевье и ш. д. Али се опеш (особишо у Ресавскоме и у Сре^ачком наріечпіу) код глагола овога спрезаіьа, особишо корі ое свршуіу на лим и ннт, говори іош и друкчн)е (ш. ]. не пром]ё»у]"е се л иа %, ни и на а), н, п. моли, моле’зньё; баліш, б а л е» е ;бу н нм, бунеае; бра н и м, бранеае и га. д. А говори се и мо л е» е, балегье, буіьеіье іі т. д. него Ми се чняя да оно прво обичніі)е. Тако исто може бити да би ко рекао (у Ресавскоме и у Сремачком наріечпіу) ивртеіье, шрпеье, срдеяцепш. д, прем, да |е свуда обичниіе врйен-. е, гарп,іе»е, ср^е»е и га. д Овђе ]е за сад поред ріечншіа досгаа грамашике. О наріечгі’ама То їіредлознма, и о междуметніама ніііе гарніебе говорнши, зашто су овђе у ріечнику.