Српски рјечник : истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима

БАЛ> 14 БАНИТИ СЕ истоку на главнци више блата, Згиіпе йМ 2азо Ьі ©сиіагђ рагіеііпае диаебат. бал>, га. планина у Боснн блнзу При]едора, еіп ЙЗегд іп йіобпіеп, топіів потеп. Ба^ьав, ( а, о,црне главе, н. п. во, коза, (фшаг^ БА.ьАСТ,^ор(їд, сарііе пі§го. балёзгаіье, п. гЫа блућенье. бал>ёзгати, гам, V. ітрћ (у Рнсну) тЫе блуТИТИ. б\л>ёмез, т. Ьіе ^горіе Ші ^апопеп, йеоЬєЗ©е= (фйђ, Іогтепіит таіив: Све баиьемез бсмьемеза внче, А лубарда лубарду дознва біл>ёіье, п. Ьй5 Зго§еп, тисі етіввіо. бад>ешка, Г. (у Ц. г.) некака тнца као мала патка, еіпе Ћхі ЗЗос;еІ, агів §-епив. валюта, т. (уГрб.ьу) Оф(еппате, потеп Ьоуі іпсіі воШит. бамбадава, і) $ап& шіепїзеІШф, ріапе ^гаіів. 2)3ап^ ит[оп|Т) \ж$,М\ф, Ггшйга, іітііо, сй бадава. бан, бана (бана), т. <) Ьег ЙЗсш, Ьаппв: Ђе му ]е бан, ту и стан. 2) у Дубр. и у Ц. г.реку у говору свакоме чов)еку кад хоће да покажу да га поштуіу, Ьег ^регг, Лотіпи8, ећ господар: Када кааге бани разумѣете банак, нка, т. (у во]в.) Ьіе 0(епБ<т!) весіев Богпасів: легао покра] пећн на банак. банан>е, п. і) уісіє бенетаае. 2) Ьаббанатисе(ріеђ ІиЛі §;еші8. банат, Банага, т. Ьа$ (ЗіетеЗоаі'ефрДЗопаіу Вапаіиз. бінати, банам, V. ітрГ. уі«Зє бенетатн: бана ко]еиіта. банати се, банам се, V. г. ітрГ. Кад хоће діеца да се бана)у, на]ііри)е се договоре до колике ће године жШити триьу ; онда узме свако сво] штаппо средннн, паудара)у окомице уземл>уи тако редом бацару штапове с іеднога м)еста; ко)Є на]дал>е бацн оно ]е цар, а ко)е на)ближе, оно]чтриьа. По том трл>а покупи све штапове, па да свакоме ко]е ]е чи)и, а сво] метне попрн)еко пред цара тако блнзу, како га цар сто]'ећи управо може дохватити ево)им штапом; онда цар баци жмурећи сво] штап те ударнтрлшн (ако лн умашџ, онда он буде тр.-ьа, а тр.ъа цар), на онда с]’еде; гд)е се царев штап уставн, ондіе мора трл.а сво] штап дазалџ'ести (т. ).дага измакне), па онда свн редом баца)у (нежмурећи) и погађаіу у тр.ъии штап: сваки треба дотле да би)е у трл>нн штап (и трл>а мора іеднако сво) штап да залуегита) докле не у маши; а кад умашн, онда му трЛза узме штап и баци у суео грож^е (т.). на страну), па онда остали сви баца)у тако редом; а цар на пошл>етку,и он бн)'е док двапут не умаши.Онда трл,а покупи све штапове из сувога грожђа, па он погађа свнм штаповимаредом у сво] штап; чи;им штапом погодн, она) буде трл>а, а кад погоди царевим штапом, онда цар буде трла, атрл,а цар, ако лн свима штаповима умаши, онда покупи све штапове, падасвакоме ко)’е )е чи]и, а сво) метне пред цара као и наіпри]е, па погађа)у опетнаново. Други пут(т. ]. друге године царовааа) цар има три магие (т, ]. погађа у трлин штап док трипут не умаши), трећи пут четириитд., а трла другипут с]'еде на бадало (т.). оно м]есто гд)е удараіу штаповима кад их баца]у) кад погађа у сво] штап; трећи пут се примакне колнко може скочити, а четвртн пут колико )е дуг кад пружи руке. Кад изигра)у онолико пута (или кад ]едан цар онолико година цару]е), до колико су погодили да жене трлу, онда гажене, т. ).стану свиуред іедан задруги]'ем, па сераскораче те трла прође четворошке нзмеђу н,ихови]ех ногу, а они га свакиудари по )едном шаком, или дрветом (како погоде нађ при]е) по задаици. банатскй, ка, ко, ЙЗапаіеГ/ Ьапаіив. банаћаннн, ш. Ьег Йапаіег, Ванаіи. бангав, а, о, н. п. коа, [<фт, ђіпЕепЬ/ сіаи(Зив. банда, ћ (по)угоз.кр.) Ьіе @еііе,ге§’іо, сС. страна: Да ни господина Бог поможе десну банду и ли]еву! (кад се напиіа, показудући пуном чашом обадви^е стране софре) ; Са банде нм Врда ударише бандар*, бандара, ш. (у Сри)ему) некака рнба (ко]'а се у Бачко) зове бу.леіи), 2Гг@і[ф, рІ8сІ8 §'епиз. бандижан, т. (у Боци) тЫе банђен. банднлера, Г. (у прнмор.) Ьіе 5а^пс/ гехііінт, с Г. застава : Л едрн ли ми драго мо]‘е, Бн)е лн му бандгу ера

бандунати, нам, у. рГ. (у Паштр.) тійе заборавити (ііађ аЬЬашіопаге): Ти не немо] бандунати банчіен, а, о, (око Снаа) чов)‘ек ко)и )’е што скривио па не ће суду да иде,него живи према власти као ха)дук, само што не чини ннкоме ништа. Банђен чов]ЄК живи у своме селу и код сво]е куће ради сво]е домаће послове, него )е іеднако тако на опрезу да слабо кад сми)е и спавати у кући. Они кашто долазе и у варош, али само с кра]а и то )еднако на оирезу. ? про.ъеће године (835, кад сам се ]'а десно у Будвп, овакіі)ех )е л>уди много дошло блнзу Будве на )'едан мост, пак оданде поручили у Будву да нм се пош.ъе та] и та) од чиновника на некакав разговор, и то нм )е учшьено. Онамо л>уди свн жнве іеднако под оруЖ)ем, а банђенн особнто. У Далмаци]и н у Боци има оваки]ех л>уди много, гдіеко)'н су іош од Француза осталн. сГ. бандижан. банити се, бан нм се, V. г. іпірГ. (у Ц. г.) |іф бан оЬег баннца Бе(;їйзеп, ай'есіо то? бан